У то не би требало више да сумња. За статистичке супермоћи одговорно је предчеоно подручје (орбитофронтални), укључено у спровођење сложених планова, доношење кључних одлука и високозахтевно мишљење.
Човечји мозак
На Универзитету Принстон установили су да је способан да израчунава сложене статистичке прорачуне и да истовремено прати један догађај у стварном времену, на темељу сирових података који му непрестано пристижу из чула.
Од учесника у огледу затражено је да упоређују вероватноће не размишљајући о датим бројевима. Чим су покушали да се баве математиком, оманули су. Зашто? Зато што је подразумевајуће прорачунавање знатно боље од неподразумевајућег или израженог.
Мозак је у стању да тачно прати вероватноћу неколико објашњења за то што неко види око себе. Кад покушава да пређе улицу, појединац не рачлањује и преиспитује сваки делић сцене, већ одлучује на основу тога што зна да је неки ауто успорио када је наишао на црвено светло на семафору.
Испитаницима је мозак сниман функционалном магнетном резонанцом док су истраживали виртуелни сафари парк, подељен на четири подручја различито обојена. Свако је било настањено слоновима, жирафама, носорозима, лавовима и зебрама. Задатак је био да се мозак натера да, користећи ранија осмарања, одлучи у којем би се вероватно подручју нашле поједине животиње.
Испитивање је открило да је за статистичке супермоћи одговоран предчеони мозак (орбитофронтални), укључен у спровођење сложених планова, доношење кључних одлука и високозахтевно мишљење. Управо од орбитофронталног мозга зависи битна одлика човеког разума да буде ментално опрезан и хитро се прилагоди новим околостима.
