Нова истраживања научника показују да код неких пацијената са великим депресивним поремећајем мозак може да се промени и то у од неколико недеља, ако добију прави третман.
Антидепресиви, бихевиорална терапија и електро-терапија нису подједнако функционалне и успешне код свих пацијената који пате од тежих депресивних поремећаја, али научници у Немачкој тврде да ови третмани могу да промене мождане структуре. Колико дуго те промене трају, остаје да се утврди. Људи који имају тежи депресивни поремећај, често не могу да регулишу негативне емоције и своје физиолошке реакције на стрес. У тако тешким условима, уживање чак и у најпријатнијим активностима у животу може да се доживи као нешто оптерећујуће.
Уколико заиста постоји јака веза између структуре људског мозга и депресије, то би могло озбиљно помоћи у побољшању дијагнозе и лечења, сматрају истраживачи Истраживачи се, међутим, не слажу да ли је ова веза постојана или довољно чврста да се на њу ослоне.
У прошлости анализе које су укључивале снимања мозга су откриле да је озбиљна депресија повезана са променама у запремини сиве материје (састављене од неуронских тела) и беле материје (састављене од нервних влакана). Такође је повезана са повећањем активности амигдале, што утиче на емоционална искуства; смањивањем хипокампуса, који игра главну улогу у дугорочном учењу и памћењу и скупљањем базалних ганглија, које помажу у процесуирању емоција. Депресивни поремећај који je отпорaн на третмане лечења је обележен променама у базалним ганглијама и режњу који обрађује сензорне информације.
Уколико заиста постоји јака веза између структуре људског мозга и функције депресије, то би могло озбиљно помоћи у побољшању дијагнозе и лечења, сматрају истраживачи Истраживачи се, међутим, не слажу да ли је ова веза постојана или довољно чврста да се на њу ослоне. Немачки научници мисле да јесте. Нова студија представљена је на 35. годишњем Европском колеџу за неуропсихофармакологију у Бечу. Налази сугеришу да су неке од структурних карактеристика мозга пронађене код пацијената са тежим депресивним поремећајима ублажене када је лечење антидепресивима било успешно.
Пре него што су почели са методама за лечење депресије, код 109 пацијената мозак је скениран магнетном резонанцом. Затим су пацијенти лечени или електро-терапијом, психолошком терапијом или антидепресивима, или комбинацијом свих терапија. Шест недеља након првог скенирања магнетном резонанцом, пацијентима је поново скениран мозак. Резултати пре и после су затим упоређени са грађом и стањем мозга 55 здравих учесника.
На крају, аутори студије су открили да пацијенти са највећим побољшањима симптома такође показују највише структурних промена у мозгу. После шест недеља, повезаност између неурона у одређеним деловима њиховог мозга се повећала, а ови ефекти су били независни од избора начина лечења. „Били смо изненађени брзином одговора. Немамо објашњење како се те промене дешавају, нити зашто би се оне дешавале са тако различитим облицима лечења”, каже психијатар Џонатан Репл са Универзитета у Франкфурту.
Провера ових испитивања показала је да електро-терапија, когнитивна бихевиорална терапија и антидепресиви могу да помогну код симптома депресије, али их је теже повезати са структурним променама у мозгу. Научници су стекли утисак да је електро-терапија дала највећи учинак. Ипак, ова метода доноси и највише нежељених ефеката, па зато научници и даље покушавају да пронађу најуспешнији третман.
Електро-терапија функционише тако што пропушта електричну струју кроз пацијентов мозак док је под општом анестезијом, а у студијама на мишевима, чини се да терапија побољшава комуникацију између неурона у одређеним деловима мозга. У ствари, истраживачи са Универзитета Џон Хопкинс недавно су открили чак и нове мождане ћелије које се развијају у хипокампусу мишева третираних овом методом. Студије међу људима су показале сличне резултате. У 2015. години, на пример, откривено је да електро-терапија формира мождане структуре неких пацијената са тежим депресивним поремећајима, преобликујући неуронске везе у њиховом амигдалном подручју и хипокампусу.
Антидепресиви су у међувремену повезани са неуралним опоравком у хипокампусу и префронталном кортексу, а електро-терапије су повезиване са измењеном активацијом мозга у префронталном кортексу и прекунеусу, што је повезано са менталним сликама и памћењем. Упркос томе што су засновани на доказима, ови третмани депресије нису увек једнако ефикасни, нити обавезно доводе до истих нивоа структурних промена у мозгу код сваког пацијента.
Мозак је невероватно сложена структура, а људске емоције су саме по себи прилично замршене. Спајање њих двоје је невероватно изазован посао, али то није спречило научнике попут Репла да покушају. Психијатар Ерик Руе, који није био укључен у ову студију, каже да студија још увек треба да се понавља у независним узорцима, али да су резултати „веома у складу са нашим тренутним веровањем да мозак има много више флексибилности за прилагођавање током (чак и кратког) временског периода него што се раније мислило”.
„То значи да структура мозга пацијената са озбиљном клиничком депресијом није тако фиксирана као што смо мислили, и да можемо побољшати структуру мозга у кратком временском оквиру, око шест недеља“, објашњава Руе. „Ово даје наду пацијентима који верују да се ништа не може променити и да морају заувек да живе са болешћу, јер је она зацементирана у њихов мозак”, објаснио је, пише Science Alert.
(Спутњик)
