Откривена чудна сличност између хоботница и људи: „Можда су зато тако паметне”.
Одраније се зна да су хоботнице паметније од просечног бескичмењака, а ново истраживање је можда одговорило на питање зашто. Наиме, изгледа да ова бића имају специфичну молекуларну аналогију с људским мозгом. И људски геном и геном хоботнице садрже велики број „покретних гена” или транспозона, који се могу сами удвостручити и премештати по геному. Иако нису сви транспозони активни, они се сматрају материјалом који покреће еволуциое процесе.
Научници су у новој студији открили да се транспозони из породице LINE (Long Interspersed Nuclear Elements) налазе у делу мозга хоботнице који управља когнитивним способностима, с тим да је занимљиво да их на истоме месту можемо наћи и у људскоме мозгу. „Дословно сам скочила на столицу када сам под микроскопом видела јак сигнал активности овог елемента у делу режња у којем се код хоботнице налази центар за учење и когнитивне способности, баш као и у хипокампусу код људи”, рекла је биолошкиња Ђована Понте из Института Стационе Зоолођика Антон Дорн у Италији.
Недавна истраживања открила су како су LINE транспозони пажљиво регулисани у људском мозгу и да се сматра да су повезани са учењем и памћењем, дилом зато што су најактивнији у хипокампусу, одакле се контролишу процеси учења, пише Science Alert. Након што су пронашли ове гене на истом месту у мозгу две врста хоботница, обичне хоботнице (octopus vulgaris) и калифорнијске хоботнице (octopus bimaculoides), истраживачи сматрају да су пронашли кључни разлог за високу интелигенцију ових морских створења.
Иако је познато да транспозони користе молекуларне механизме копирања, студија показује да би се овде могло радити о нечему значајнијем, односно да постоји непосредан однос са сложеношћу нервног система. „Откриће елемента из породице LINE, активног у мозгу две врста хоботница, врло је значајно јер даје потпору идеји да ови елементи имају специфичну функцију која надилази функцију копирања”, сматра генетичар Ремо Сангес из Института Скуола Интернационале Супериоре ди студи аванцати у Италији.
Штавише, научници сматрају да можда гледамо пример конвергентне еволуције – када се сличне особине развијају независно код неповезаних врста, а узрокују исто прилагођавање, што је у овом случају супериорна когнитивна способност. „Мозак хоботнице функционално је аналоган многим карактеристикама мозга сисара. Због тога је идентификован елемент LINE врло занимљив за проучавање еволуције интелигенције”, рекао је биолог Грацијано Фиорито из Института Стационе Зоолођица Антон Дорн. Истраживање насловљено Identification of LINE retrotransposons and long non-coding RNAs expressed in the octopus brain објављено је у часопису BMC Biology.
(Извор Индекс)
