MEĐU IZMEĐU

MOZAK SVIH MOZGOVA

637 pregleda
Ilustracija

Identifikovan je zajednički potpis i kako su nastali. To pokazuje zajednički genetski temeljni plan za stvaranje mozga.

Izgeda da je novootkriveni mozak u fosilu člankonošca starog 525 miliona godina najstariji pronađen do sada i da je, možda, razjasnio enigmu kako su evoluirali mozgovi kod ovih beskičmenjaka. Naučnici su iznenađeni kako je mozak u ovom sićušnom lobopodu poznatom kao Cardiodictyon catenulum ostao tako dugo očuvan. Primetili su da se sastoji od tri dela koji se razlikuju od nervnog sistema. To je važno otkriće jer ukazuje na to da se mozak razvio odvojeno od glave i nervnog sistema.

Naime, prethodno se smatralo da su mozgovi ovih stvorenja podeljeni u segmente neuralnih struktura zvanih ganglije, baš kao nervni sistem u trupu. Nismo očekivali viđeti ovakvu anatomiju jer se već više od stotinu godina smatra da su glave i mozgovi modernih člankonožaca, i neki od njihovih fosilizovanih predaka segmentirani”, rekao je neuromaučnik Nikolas Strosfeld sa Univerziteta Arizona, a prenosi Science Alert.

Fosil je osamdesetih otkriven u kineskoj pokrajini Junan. Crvoliki C. catenulum se u drevno doba kretao morskim dnom pomoću više pari mekih nogu. Budući da je fosil dugačak samo 1,5 centimetar, naučnici nisu mogli da ga snime rendgenom.Umesto toga, koristili su metod hromatskog filtriranja, gde se niz digitalizovanih slika visoke rezolucije koristi za filtriranje različitih talasnih dužina svetlosti da bi se mapirala unutrašnja struktura.Otkrivena morfologija glave i mozga potom je upoređena s drugim fosilima, današnjim člankonošcima i njihovim obrascima ekspresije gena. Poređenje sugeriše da se isti plan organizacije mozga nastavlja pola milijarde godina.

„Identifikovali smo zajednički potpis svih mozgova i kako su nastali. Shvatili smo da je svaki domen i njegove odgovarajuće odlike određeni istom kombinacijom gena, bez obzira na vrstu koju smo posmatrali. To pokazuje zajednički genetski temeljni plan za stvaranje mozga”, objasnio je evolucioni neuronaučnik Frenk Hirt sa Univerziteta Kings koledž u Londonu.Člankonošci su najbrojnija vrsta u životinjskom carstvu, tu spadaju insekti, rakovi, pauci i stonoge. Nakon lobopoda došli su euartropodi, a njihovi današnji potomci su baršunasti crvi (Phylum onychophora) koji žive u Australiji, na Novom Zelandu i u Južnoj Americi.

„U vreme kada su veliki geološki i klimatski događaji preoblikovali planetu, jednostavne morske životinje kao što je Cardiodictyon stvorile su najraznovrsniju grupu organizama na svetu – euartropodi– koji su se s vremenom proširili na svako novo stanište na Zemlji”, zaključio je Strosfeld.Istraživanje pod naslovom The lower Cambrian lobopodian Cardiodictyon resolves the origin of euarthropod brains objavljeno je u časopisu Science.

(Ilustracija Ubverzitet Arizona/Kings koledž)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar