Идентификован је заједнички потпис и како су настали. То показује заједнички генетски темељни план за стварање мозга.
Изгеда да је новооткривени мозак у фосилу чланконошца старог 525 милиона година најстарији пронађен до сада и да је, можда, разјаснио енигму како су еволуирали мозгови код ових бескичмењака. Научници су изненађени како је мозак у овом сићушном лобоподу познатом као Cardiodictyon catenulum остао тако дуго очуван. Приметили су да се састоји од три дела који се разликују од нервног система. То је важно откриће јер указује на то да се мозак развио одвојено од главе и нервног система.
Наиме, претходно се сматрало да су мозгови ових створења подељени у сегменте неуралних структура званих ганглије, баш као нервни систем у трупу. „Нисмо очекивали виђети овакву анатомију јер се већ више од стотину година сматра да су главе и мозгови модерних чланконожаца, и неки од њихових фосилизованих предака сегментирани”, рекао је неуромаучник Николас Стросфелд са Универзитета Аризона, а преноси Science Alert.
Фосил је осамдесетих откривен у кинеској покрајини Јунан. Црволики C. catenulum се у древно доба кретао морским дном помоћу више пари меких ногу. Будући да је фосил дугачак само 1,5 центиметар, научници нису могли да га сниме рендгеном. Уместо тога, користили су метод хроматског филтрирања, где се низ дигитализованих слика високе резолуције користи за филтрирање различитих таласних дужина светлости да би се мапирала унутрашња структура. Откривена морфологија главе и мозга потом је упоређена с другим фосилима, данашњим чланконошцима и њиховим обрасцима експресије гена. Поређење сугерише да се исти план организације мозга наставља пола милијарде година.
„Идентификовали смо заједнички потпис свих мозгова и како су настали. Схватили смо да је сваки домен и његове одговарајуће одлике одређени истом комбинацијом гена, без обзира на врсту коју смо посматрали. То показује заједнички генетски темељни план за стварање мозга”, објаснио је еволуциони неуронаучник Френк Хирт са Универзитета Kингс колеџ у Лондону. Чланконошци су најбројнија врста у животињском царству, ту спадају инсекти, ракови, пауци и стоноге. Након лобопода дошли су еуартроподи, а њихови данашњи потомци су баршунасти црви (Phylum onychophora) који живе у Аустралији, на Новом Зеланду и у Јужној Америци.
„У време када су велики геолошки и климатски догађаји преобликовали планету, једноставне морске животиње као што је Cardiodictyon створиле су најразноврснију групу организама на свету – еуартроподи – који су се с временом проширили на свако ново станиште на Земљи”, закључио је Стросфелд. Истраживање под насловом The lower Cambrian lobopodian Cardiodictyon resolves the origin of euarthropod brains објављено је у часопису Sciencе.
(Илустрација Убверзитет Аризона/Кингс колеџ)
(Индекс)
