Потискивани су и прогањани вековима, а данас једва да их има.
Приликом колонизовања јужних делова Африке у 17. веку Холанђани су се сусрели са, по њиховом мишљењу, необичним домородачким народом. Оно што им је више од изгледа и анатомије привлачило пажњу јесте језик, који их је подсећао на нешто између цвркута птица и особе која муца. Стога су добили име Хотентоти, што у преводу са холандског језика значи – муцавац.
Мало се зна о историји овог народа, иако се сматра да сеже миленијумима уназад. Пре доласка колонијалиста Хотентоти или Kојкоји, како сами себе називају, били су распрострањени у јужној Африци. Али доласком Банту народа са севера су потиснути. Чињеница која не изненађује, ако се узме у обзир да су у поређењу са припадницима Банту народа деца. Највиши мушкарци једва да достижу 160 центиметара, док су жене ниже. Поред тога, традционални начин живота као номадских сточара често је био повод да их суседна племена нападају и краду стоку. Све док се нису појавили Холанђани у 17. веку, који су одлучили да су припадници овог племена нешто између животиње и Homo sapiens sapien-а, на основу њихове анатомије.
Kолонијалисте је превасходно запањио облик тела домородаца, посебно жена с великим куковима и задњицама. Данас се ова карактеристика назива стеатопигија, а односи се на прекомерно таложење масти на поменутом делу тела. Неке су из тог разлога завршиле у циркусима широм Евопе. Били су приморани да се преселе у Намибију, у сушне регионе,који колонијалисте нису много интересовали. До данас их није много остало, а како су се мешали са другим народима готово да су потпуно изгубили свој идентитет и језик. Kарактеристика заједница у којима данас живе јесу: мала села по имену – каал, на чијем ободу се налазе округле колибе од прућа, прекривене кожом, а у средини се налази ограђени обор за стоку.
Полигамија је практикована све до почетка 20. века, а породица девојке је по правилу добијала огромну откупнину. Занимљив обичај овог народа има везе с порођајем, након ког се жена сматрала нечистом – што је захтевало посебан обред прочишћења. Да би се то постигло, мајка и беба се премазују ужеглом масноћом и потом се бацају чини на њих. Чим прљавшитна почне сама да отпада, то је знак да су прочишћене.
(Национална географија)
