Kолико год покушавали да рециклирате пластику, јефтиније је поново је произвести, а то резултира незамисливим количинама пластичног отпада који загађује океане. Зависност од пластике је ужасавајућа, можда научници напокон имају право решење. Откако је пластика у употреби, настало је више од 6 милијарди тона неразграђујућег отпада који се распада у све ситније комадиће, док је истовремено мање 10 посто досад рециклирано. Осим што је производња нове невероватно расипна, она користи почетне материјале добијене из фосилних горива који, заправо, морају остати у земљи ако желимо спречити даље климатске промене.
Двоје научника за материјале са Универтитета Boise State у САД, Алисон Кристи и Скот Филипс, у нади да ће направити помак у смањењу проблема с пластиком, управо су осмислили нову врсту пластике. За разлику од постојеће пластике, она се не производи од сирове нафте и њених деривата. Штавише, лабораторијски експерименти који опонашају индустријске процесе сугеришу да би се отприлике 93 посто регуларне пластике могло рециклирати у чисте почетне материјале, чак и када се она помеша са осталим непрерађеним пластичним отпадом, папиром и алуминијумом.
У својем истраживању, објављено у часопису Science Advances, они описују израду нове врсте пластике на бази полиетил цијаноакрилата или PECA, која се припрема од мономера што се користе за израду суперлепка. Kао и сви пластични полимери, нови производ настаје у процесу полимеризације где се појединачне мономерне јединице које се понављају спајају у хемијској реакцији да би направиле дуги ланац. Аутори указују да би, ако се производи у индустријским размерама, нова пластика која се може рециклирати могла заменити полистиренску пластику. Полистиренска пластика долази у неколико облика: експандирани полистирен, познат као стиропор, који се користи као лагани материјал за паковање или за израду посуда за храну напољу; и термички обликован полистирен, што се користи за израду једнократних тањира, шоља и прибора за јело.
Иако би било сјајно заменити ове производе новим који се лако рециклира, полистирен чини само 6 посто тренутног пластичног отпада. Кристи и Филипс, међутим, сматрају да би PRCA пластика временом могла постати конкурентна другим облицима пластике осим полистирена захваљујући изврсним својствима и лакоћи рециклирања. Почетни лабораторијски експерименти сугеришу да је она стабилна у врућим и влажним условима. Трајност и отпорност на деградацију, иначе, чини пластику свестраном, али је исто тако разлог зашто ју је тешко или немогуће уништити. Kад је реч о рециклирању, дотични истраживачи су показали како се дуги полимерни ланци нове пластике могу термички разбити на температурама од 210 Целзијуса и резултирајући мономери дестилирати у чисти производ за поновну употребу. Рециклирање пластике само смањује будуће стварање пластичног отпада ако, и само ако, истискује примарну производњу пластике.
(Илустрација PECA пластика, Allison Christy/Boise State University)
(Зимо)
