Analiza je otkrila je da su organski minerali po svemu sudeći aromati, odnosno stabilni molekuli ugljenika i vodonika, koji su povezani sa sulfatima. Sulfatni minerali, koji se često nalaze u sendviču između slojeva sedimentnih stena, čuvaju informacije o vodenoj sredini u kojoj su nastali.
Istražujući drevnu rečnu deltu, američki rover Perseverance prikupio je neke od najvažnijih uzoraka do sada u misiji utvrđivanja da li je ikada postojao život na Marsu, tvrde naučnici iz NASA. Nekoliko ih uključuje organsku tvar, što ukazuje da je krater Jezero, koji je verovatno nekada bio jezero s deltom koja se ulivala u njega, imao potencijalno nastanjivo okruženje pre 3,5 milijardi godina, piše CNN. „Stene u delti imaju najveću koncentraciju organske materije koju smo dosad pronašli”, rekao je Ken Farli, naučnik iz ovog projekta u Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni.
Misija rovera, koja je započela prije 18 meseci, uključuje traženje znakova nekadašnjeg mikrobnog života. Pomenuto vozilo prikuplja uzorke stena koji su mogli čuvati ove biopotpise, a do sada ih je sakupilo 12. Na kraju će ovu kolekciju vratiti na Zemlju tridesetih godina tekućeg stoleća. Krater Jezero, koji se proteže na 45 kilometara, od posebnog je istraživačkog interesa. Delta u obliku lepeze, na nekadašnjem spajanju reke s jezerom, čuva slojeve Marsove prošlosti u sedimentnim stenama, nastalim sjedinjacanjem čestica u sredini nispunjenom vodom.
Organski molekuli su zanimljivi jer predstavljaju gradivne blokove života, poput ugljenika, vodonika i kiseoika, a i azota, fosfora i sumpora. Nije svim organskim molekulima potreban život da bi se formirali, neke se mogu stvoriti u hemijskim procesima.
Rover je istražio dno kratera i pronašao dokaze magmatskih ili vulkanskih stena. U toku druge kampanje proučavanja delte u minulih pet meseci pronašao je bogate slojeve sedimentnih stena koji otkrivaju priču o drevnoj klimi Marsa. „Sa raznolikim sedimentnim stenama, delta je u divnom kontrastu s magmatskim stenama, stvorenim kristalizacijom magme na dnu kratera”, objasnio je Farli i dodao: „Ovo poređenje dve stvari omogućava razumevanje geološke povesti posle formiranja kratera i raznolikog skupa uzoraka. Na primer, pronašli smo peščanik sa zrncima i fragmentima stena stvorenim daleko od kratera Jezero.”
Istraživači su jednoj steni dali nadimak Wildcat Ridge, a verovatno potiče od pre nekoliko milijardi godina kada su se blato i pesak taložili u slanom jezeru koje je isparavalo. Sastrugana je površina stene i analizirana u instrumentu (Scanning Habitable Environments with Raman & Luminescence for Organics & Chemicals, ili SHERLOC). Ovaj laser za kamenje funkcioniše kao crna svetlost za otkrivanje hemikalija, minerala i organske tvari, ističe Sunanda Šarma, naučnica iz Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni u sastavu NASA.Analiza je otkrila je da su organski minerali po svemu sudeći aromati, odnosno stabilni molekuli ugljenika i vodonika, koji su povezani sa sulfatima. Sulfatni minerali, koji se često nalaze u sendviču između slojeva sedimentnih stena, čuvaju informacije o vodenoj sredini u kojoj su nastali.
Organski molekuli su zanimljivi jer predstavljaju gradivne blokove života, poput ugljenika, vodonika i kiseoika, a i azota, fosfora i sumpora. Nije svim organskim molekulima potreban život da bi se formirali, neke se mogu stvoriti u hemijskim procesima. „Iako samo otkrivanje ove klase organskih materja ne znači da je život definitivno postojao, ova opažanja izgledaju kao nešto što smo videli na Zemlji. Pojednostavljeno rečeno, ako tragamo za potencijalnim znacima života na drugoj planeti, organska materija je trag”, istakla je Šarma.
Kao i prethodni rover Curiosity, Perseverance je već nalazio organsku tvar na Marsu. Ali ovog puta u području gde je, možda, nekada bilo života. „U dalekoj prošlosti pesak, blato i soli, koji sada čine uzorak Wildcat Ridge-a, taloženi su u uslovima u kojima je život potencijalno mogao napredovati”, naglasio je Farli i dodao: „Činjenica da je organska materija pronađena u takvoj sedimentnoj steni – poznatoj po očuvanju fosila na Zemlji – svakako je važna. Međutim, koliko god bili moćni naši instrumenti, dalji zaključci u vezi s tim šta sadrži uzorak moraće pričekati dok se ne vrati na Zemlju radi dubinskog proučavanja.”
Malo je verovatno da će vozilo pronaći neosporan dokaz života. „Proučavala sam nastanjivost Marsa i geologiju veći deo svoje karijere i iz prve ruke znam neverovatnu naučnu vrednost vraćanja pažljivo prikupljenog kamenja na Zemlju”, naglasila je Lori Lešin, direktorka Laboratorije za mlazni pogon. „Toliko ćemo toga naučiti”. Nakon što uzorci stignu u laboratorije na Zemlji, mogli bi pružiti uvid u potencijalno nastanjivu sredinu na Marsu.
(Indeks)
