Анализа је открила је да су органски минерали по свему судећи аромати, односно стабилни молекули угљеника и водоника, који су повезани са сулфатима. Сулфатни минерали, који се често налазе у сендвичу између слојева седиментних стена, чувају информације о воденој средини у којој су настали.
Истражујући древну речну делту, амерички ровер Perseverance прикупио је неке од најважнијих узорака до сада у мисији утврђивања да ли је икада постојао живот на Марсу, тврде научници из НАСА. Неколико их укључује органску твар, што указује да је кратер Језеро, који је вероватно некада био језеро с делтом која се уливала у њега, имао потенцијално настањиво окружење пре 3,5 милијарди година, пише CNN. „Стене у делти имају највећу концентрацију органске материје коју смо досад пронашли”, рекао је Kен Фарли, научник из овог пројекта у Kалифорнијском институту за технологију у Пасадени.
Мисија ровера, која је започела прије 18 месеци, укључује тражење знакова некадашњег микробног живота. Поменуто возило прикупља узорке стена који су могли чувати ове биопотписе, а до сада их је сакупило 12. На крају ће ову колекцију вратити на Земљу тридесетих година текућег столећа. Кратер Језеро, који се протеже на 45 километара, од посебног је истраживачког интереса. Делта у облику лепезе, на некадашњем спајању реке с језером, чува слојеве Марсове прошлости у седиментним стенама, насталим сједињацањем честица у средини ниспуњеном водом.
Органски молекули су занимљиви јер представљају градивне блокове живота, попут угљеника, водоника и кисеоика, а и азота, фосфора и сумпора. Није свим органским молекулима потребан живот да би се формирали, неке се могу створити у хемијским процесима.
Ровер је истражио дно кратера и пронашао доказе магматских или вулканских стена. У току друге кампање проучавања делте у минулих пет месеци пронашао је богате слојеве седиментних стена који откривају причу о древној клими Марса. „Са разноликим седиментним стенама, делта је у дивном контрасту с магматским стенама, створеним кристализацијом магме на дну кратера”, објаснио је Фарли и додао: „Овo поређење две ствари омогућава разумевање геолошке повести после формирања кратера и разноликог скупа узорака. На пример, пронашли смо пешчаник са зрнцима и фрагментима стена створеним далеко од кратера Језеро.”
Истраживачи су једној стени дали надимак Wildcat Ridge, а вероватно потиче од пре неколико милијарди година када су се блато и песак таложили у сланом језеру које је испаравало. Састругана је површина стене и анализирана у инструменту (Scanning Habitable Environments with Raman & Luminescence for Organics & Chemicals, ili SHERLOC). Овај ласер за камење функционише као црна светлост за откривање хемикалија, минерала и органске твари, истиче Сунанда Шарма, научница из Лабораторије за млазни погон у Пасадени у саставу НАСА. Анализа је открила је да су органски минерали по свему судећи аромати, односно стабилни молекули угљеника и водоника, који су повезани са сулфатима. Сулфатни минерали, који се често налазе у сендвичу између слојева седиментних стена, чувају информације о воденој средини у којој су настали.
Органски молекули су занимљиви јер представљају градивне блокове живота, попут угљеника, водоника и кисеоика, а и азота, фосфора и сумпора. Није свим органским молекулима потребан живот да би се формирали, неке се могу створити у хемијским процесима. „Иако само откривање ове класе органских матерја не значи да је живот дефинитивно постојао, ова опажања изгледају као нешто што смо видели на Земљи. Поједностављено речено, ако трагамо за потенцијалним знацима живота на другој планети, органска материја је траг”, истакла је Шарма.
Kао и претходни ровер Curiosity, Perseverance је већ налазио органску твар на Марсу. Али овог пута у подручју где је, можда, некада било живота. „У далекој прошлости песак, блато и соли, који сада чине узорак Wildcat Ridge-a, таложени су у условима у којима је живот потенцијално могао напредовати”, нагласио је Фарли и додао: „Чињеница да је органска материја пронађена у таквој седиментној стени – познатој по очувању фосила на Земљи – свакако је важна. Међутим, колико год били моћни наши инструменти, даљи закључци у вези с тим шта садржи узорак мораће причекати док се не врати на Земљу ради дубинског проучавања.”
Мало је вероватно да ће возило пронаћи неоспоран доказ живота. „Проучавала сам настањивост Марса и геологију већи део своје каријере и из прве руке знам невероватну научну вредност враћања пажљиво прикупљеног камења на Земљу”, нагласила је Лори Лешин, директорка Лабораторије за млазни погон. „Толико ћемо тога научити”. Након што узорци стигну у лабораторије на Земљи, могли би пружити увид у потенцијално настањиву средину на Марсу.
(Индекс)
