Nova analiza prašine s Meseca je pokazala da određeni deo vode možda dolazi sa Sunca. Točnije, da je nastao nakon što su Mesečevu površinu zasuli vodonikovi joni iz solarnog vetra, reagovali s mineralnim oksidima i vezali se s kiseonikom. Posledica ovog procesa je znatna količina vode koja bi se mogla skrivati u lunarnom regolitu na određenim geografskim širinama. Ovo otkriće bi moglo pomoći u razumevanju porekla i distribucije vode na Mesecu, a može čak biti relevantno i za naše shvatanje porekla vode na Zemlji, piše Science Alert.
Mada Mesec izgleda kao suha kugla puna prašine, nedavne studije su pokazale da tamo ima više vode nego što se pretpostavljalo. Naravno, nju ne možemo videti kao kod nas na Zemlji kako se talasa u jezerima ili morima, jer se skriva u lunarnom regolitu, u kraterima koji su uvek pod senom i u kuglicama vulkanskog stakla. To, naravno, dovodi do mnogih pitanja. Koliko vode tačno ima? Kako se ona distribuira? I odakle je, pobogu, došla? Na poslednje pitanje verovatno ima više odgovora. Jedan deo je mogao stići nakon udara asteroida, drugi sa Zemlje, a treći iz kosmičkih „kišnih oblaka”.
Da budemo pošteni, Sunce baš nije prepuno vlage, no njegov vetar je dobar izvor vodonikovih jona. Geohemičari Jučen Ksu i Zeng-Si Tien iz Kineske akademije akademije pronašli su u uzorcima koje je donijela misija „Čange-5” dokaze koji podupiru tezu da bi solarni vetar mogao biti jedan od izvora Mesečeve vode. Proučavali su 17 uzoraka: 7 olivina, 1 piroksen, 4 plagioklasa i 5 stakla. Radilo se o uzorcima koji su, za razliku od onih koje su uzele misije „Apolo” i „Luna”, prikupljeni s područja srednje geografske širine.
Pomoću spektroskopije su izučili hemijski sastav rubova tih zrnaca i u većini našli vrlo visoku koncentraciju vodonika (od 1,116 do 2,516 delova na milion) i vrlo niske razmere izotopa deuterijuma i vodonika. To je u skladu sa srazmerama ovih elemenata u solarnom vetru, što ukazuje da je solarni vetar nataložio vodonik na površini Meseca. Model koji se temelji na ovim nalazima pokazuje da bi polarna područja mogla biti znatno bogatija vodom koja nastaje zbog solarnog vetra – informacija koja bi mogla biti korisna u planiranju budućih misija istraživanja.
„Ovo otkriće je od velikog značaja za buduće korišćenje vodenih resursa na Mesecu. Takođe, kroz razvrstavanje čestica i zagrevanje, relativno je lako eksploatisati i koristiti vodu koja se nalazi u Mesečevom tlu”, rekao je hemičar Jangting Lin iz Kineske akademije nauka. Istraživanje pod nazivom High abundance of solar wind-derived water in lunar soils from the middle latitude objavljeno je u časopisu PNAS.
(Indeks)
