Ova životinja zove se solenodon i zbog svojih neobičnih karakteristika zaokuplja pažnju zoologa i biologa još od otkrića u 19. veku. Danas su preostale još samo dve vrste, Solenodon cubansus sa Kube koji je prema IUCN-ovoj Crvenoj listi, klasifikovan kao ugrožena i Solenodon paradokussa Haitija i iz Dominikanske Republike.Solenodon je poslednji predstavnik porodice Solenodontidae, i onaj koji ima neke karakteristike primitivnih sisara – kao što su tetrapodi, od kojih danas postoji svega pet vrsta. Međutim, godinama se znalo da pripadaju evolutivnoj grani čiji veći deo je izumro tokom krede, pre oko 66 miliona godina.
Maleni sisar, dugačak oko 30 centimetara, opremljen je repom skoro iste dužine, i gotovo je neuhvatljiva životinja. Upravo je to i bio jedan od razloga što je zvanično otkriven tek 1833. godine, zaslugom nemačkog prirodnjaka Johana Fridriha fon Branta. Poslednjih decenija se mislilo da je potpuno izumro, danas je poznato da opstaje u malim, raštrkanim i izolovanim populacijama.Gubitak prirodnog staništa, a i domaće grabljivice poput pasa i mačaka, doveli su ga do ivice izumiranja. Pored toga, ranjivosti je doprineo krivolov, jer se u nekim regionima ove životinje proganjaju zbog kičme kojoj se pripisuju isceliteljske moći.
Kao i kljunarima, ni solenodonima ne nedostaje neobičnih karakteristika, ili bolje rečeno onih koje nisu svojstvene sisarima. Imaju slab vid, što nadoknađuju odličnim čulom mirisa. S druge strane, nose dugu i rastegljivu surlu koja se može pomerati pod uglovima od 90 stepeni da dosegne mesta na kojima se skrivaju insekti.I kao da to nije dovoljno, on je i otrovan. Naime, kada ujede –svojoj žrtvi ubrizgava otrov iz žlezde koja se nalazi u donjoj vilici. Ova osobina je nastala kao potreba za odbranom od grabljvaca, poput zmija i ptica, i što je posebno interesantno jeste da može jačinu toksičnosti da uveća trljanjem zubima, iako na čoveka nema nikakav uticaj.
(Nacionalna geografija)
