Ова животиња зове се соленодон и због својих необичних карактеристика заокупља пажњу зоолога и биолога још од открића у 19. веку. Данас су преостале још само две врсте, Solenodon cubansus са Kубе који је према IUCN-овој Црвеној листи, класификован као угрожена и Solenodon paradokus са Хаитија и из Доминиканске Републике. Соленодон је последњи представник породице Solenodontidae, и онај који има неке карактеристике примитивних сисара – као што су тетраподи, од којих данас постоји свега пет врста. Међутим, годинама се знало да припадају еволутивној грани чији већи део је изумро током креде, пре око 66 милиона година.
Малени сисар, дугачак око 30 центиметара, опремљен је репом скоро исте дужине, и готово је неухватљива животиња. Управо је то и био један од разлога што је званично откривен тек 1833. године, заслугом немачког природњака Јохана Фридриха фон Бранта. Последњих деценија се мислило да је потпуно изумро, данас је познато да опстаје у малим, раштрканим и изолованим популацијама. Губитак природног станишта, а и домаће грабљивице попут паса и мачака, довели су га до ивице изумирања. Поред тога, рањивости је допринео криволов, јер се у неким регионима ове животиње прогањају због кичме којој се приписују исцелитељске моћи.
Kао и кљунарима, ни соленодонима не недостаје необичних карактеристика, или боље речено оних које нису својствене сисарима. Имају слаб вид, што надокнађују одличним чулом мириса. С друге стране, носе дугу и растегљиву сурлу која се може померати под угловима од 90 степени да досегне места на којима се скривају инсекти. И као да то није довољно, он је и отрован. Наиме, када уједе – својој жртви убризгава отров из жлезде која се налази у доњој вилици. Ова особина је настала као потреба за одбраном од грабљваца, попут змија и птица, и што је посебно интересантно јесте да може јачину токсичности да увећа трљањем зубима, иако на човека нема никакав утицај.
(Национална географија)
