СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

НАЈЧУДНИЈИ ИНСТРУМЕНТ

Леон Теремин

Леон Теремин

Теремин некад звучи као инструмент из Земљине будућности или из неког потпуно другог света. Његова музика као да настаје ни из чега, ноте и тонови се извлаче и манипулишу хипнотичким покретима руке и прстију кроз ваздух. Упознајте једини музички инструмент који се у потпуности контролише без физичког додира.

Изумљен пре 100 година, први електронски инструмент на свету инспирисао је револуцију у технологији звука која је довела до тога да Роберт Муг изуми модерни синтисајзер, потпуно преобразивши музичку сцену. Теремин су користили нека од најславнијих имена у историји популарне музике попут бенда Лед Цепелин” у песми Whole Lotta Love и Ролингстонси” на психоделичним албуму из 1967. године Their Satanic Majesties Request. Присутан је и у главној теми изузетно популарне научнофантастичне серије Звездане стазе”. А теремин данас инспирише нови талас уметника, док његову актуелну ренесансу подстичу документарци као што је Теремин: Електронска одисеја из 1993. године”.

Мислим да он има огроман неистражени потенцијал – а истовремено је визуелно очаравајући”, каже исландска музичарка Хекла (пуно име Хекла Магнусдотир), која на албумима комбинује теремин и глас, најскорије на албуму Sprungur из 2020. године. „Будући да сам класично школована музичарка – учила сам да свирам чело – теремин ми је деловао напросто ванземаљски.”


Легенрадни гитариста Џими Пејџ користио је различите
тонове темерина у песми Whole Lotta Love групе Лед Цепелин”

Kаролина Ејк је још једна маестра на теремину која се труди да скрене пажњу на овај јединствени инструмент – и прошири његов сувише оскудни репертоар новим композицијама, као што је њена властита Ocean из 2019. године. У међувремену, њен снимак из 2014. године концерта за теремин Kалевија Ахоа Осам годишњих доба”, освојио је награду за снимак године у њеној родној Немачкој. „Kад свирате теремин, то некако делује магично. Можда чак и као да бацате чини”, каже Ејк за BBC. „Ниједан други инструмент не можете да свирате без физичког контакта. Део сте инструмента, диригујете ваздухом.”

Свирање теремина подразумева управљање електромагнетним пољима око две антене, због чега инструмент личи на некакву чаробну говорницу. Свирачи контролишу звуке покретима руку и прстију око усправне антене да би подизали или спуштали тон, или изнад и испод кружне антене да би контролисали његову јачину.

Од науке до музике

Теремин је око 1920. године изумео руски физичар Лев Сергејевич Термен – касније славан као Леон Теремин. Рођен 1896. године у Санкт Петерсбургу, исказао је инжењерски таленат још као дете, наводно растављајући и поново састављајући сатове и друге механичке справе у седмој години и изградивши астрономску опсерваторију у петнаестој.


Теремин је првобитно био замишљен
као уређај за лабораторију, не за наступ на бини

Он је 1920. године изумео машину чија је намена била да употреби потпуно нову технологију радио-таласа за мерење неких својстава гаса. Али је открио да његов апарат емитује необичан подрхтавајући тон, који је могао да обликује померањем руку у близини опреме. Школовани челиста, Теремин је одмах препознао потенцијал свог открића и решио да изради потпуно нов инструмент. У интервјуу из 1989. године са музиколошкињом Оливијом Матис, он је изјавио: „Нисам био задовољан постојећим механичким инструментима, којих је било много. Сви су били засновани на основним начелима и физички нису били много добро изведени. Желео сам да направим потпуно другачију врсту инструмента… Стога сам преобратио електронску опрему у музички инструмент који ће пружити много више могућности.”

За Лењина и Ајнштајна

Теремин је представио инструмент у Kремљу Владимиру Лењину 1922. године и у Берлину Алберту Ајнштајну 1927. године, а онда је крајем двадесетих очарао публику широм света. После наступа из 1927. године у Ројал Алберт Холу током ког су на теремину изведене композиције Шуберта и Глинке, часопис Мјузикл стандард написао је: „Људски глас, виолина, виола, чело, бас и контрабас, корнет, труба, тромбон, саксофон, оргуље и скоро сваки други инструмент који вам падне на памет поражени су на властитом терену овим једним простим уређајем.” Убрзо после тога, Теремин је прелетео Атлантик, добивши на располагање студио у Западној 54. улици у Њујорку.


Немачка музичарка Kаролина Ејк

Постао је магнет подједнако за композиторе и за научнике; Ајнштајн, страствени виолиниста, користио је собу у кући коју је Теремин изнајмио за истраживање везе између музике и геометрије. „Дао сам му радну собу, не много велику. Нашао сам му помоћника, једног од мојих колега који је био сликар, да му помогне да црта скице, и он би долазио и радио свој посао. „Виђао сам га много пута, врло често”, рекао је Теремин у интервјуу са Матис из 1989. године.

Поред научних открића, проналазач је ковао планове и како да се обогати. „Људи ће научити да га свирају без превише тешкоћа”, предвиђао је док је говорио о свом инструменту. Сањао је о томе да теремин уведе у сваки дом – „продаван и прављен по цени радио пријемника са три електронске цеви”. Ствари, међутим, наредне деценије нису пошле по плану. Иако су његови амерички концерти били сензација и нуђене су му огромне суме новца за права на масовну производњу новог инструмента, његов сан срушио се на једној простој чињеници – теремин је заправо веома тешко умешно свирати.

Музика долази ниоткуда

Ниједан други инструмент не захтева толику контролу над телом извођача. Не постоје дирке или прагови која би могли да се користе као референтна тачка за свирање нота. Поред добре дубинске перцепције, извођачу је потребан још и истанчан слух за постизање конкретних нота. Он мора да комбинује опуштене покрете тела с изузетном менталном усредсређеношћу. За разлику од традиционалних музичара, свирачи теремина ослањају се на технике физичког и емотивног изражавања, више налик глумцу који излази на сцену да одигра неку сложену улогу.


Ниједан други инструмент не захтева од извођача такву
контролу тела од стране као теремин

То објашњава зашто на свету има толико мала виртуоза на теремину, а и зашто сваки од њих поседује властити извођачки стил – баш као што постоји много различитих начина да се одигра Хамлет. „Сваки са собом носи властити стил и технику”, објашњава Хекла Магнусдотир. „Пошто не постоји системско школовање за свирање овог инструмента, он подстиче на много разноврснији приступ, што је једна од главних ствари која ме је уопште и привукла њему.”

Та слобода обухвата и начин писања композиција за теремин – Магнусдотир је развила властиту знаковну нотацију, али други свирачи пишу композиције које више личе на научне дијаграме или апстрактно сликарство. „Сваки извођач уноси јединствену личност у теремин и те разлике умеју да буду прилично суштинске, готово као некакав звучни потпис”, каже Чарли Дрејпер, водећи британски свирач теремина који наступа и соло и са својим оркестарским колективом Ретрофоника”. „Могуће је препознати индивидуалне извођаче само на основу својстава као што су фразирање или вибрато.” У међувремену, Ејк је смислила властиту технику свирања, коју је изложила у књизи из 2006. године Умеће свирања теремина”.


Лидија Kавина, праунука Темерина, такође је свирала
овај инструмент

Други извођачи су такође обогатили свирање теремина властитим методама, као што је „ходајући бас” Памелије Kерстин. Иако је тежина свирања његовог инструмента осујетила Тереминове планове да се обогати, овај изузетни човек наставио је успешан изумитељски низ током читавих тридесетих, од прављења раних ритам-машина до стварања нових радарских инструмената за америчке летелице.

Затвор за проналазача

Али како су ратни облаци почели да се надвијају над хоризонтом, Теремин је изненада опозван у Русију, и совјетски агенти су га отпремили назад у септембру 1938. године. Према његовом биографу Алберту Глинском, Kремљ је подстицао Тереминов останак у САД: званично ради представљања совјетске технологије, али заправо да би му омогућили да се бави индустријском шпијунажом. Kад је стигао кући, уместо да буде дочекан као геније, Теремин је постао жртва Стаљинових политичких чистки.

Бачен у посебан затвор за научнике у Сибиру, међу његове тамошње изуме спада један од најславнијих уређаја за прислушкивање из Хладног рата, доживљен као претеча технологије идентификације путем радио-фреквенције (RFID) – који аутоматски препознаје и прати одашиљаче прикачене за неки предмет и користи се у низу индустријских операција. Назван просто „Ствар”, један од ових уређаја за прислушкивање био је сакривен у дрвеној плакети која је висила на зиду у канцеларији америчког амбасадора у Совјетском Савезу седам година пре него што је откривен 1952. године.

По пуштњу на слободу 1947. године, Теремин је наставио да ради за државну безбедност пре него што је кренуо да прави електронске музичке инструменте у Московском конзерваторијуму. Вратио се у САД током једне посете 1991. године, непосредно пре распада Совјетског Савеза, тек тада сазнавши на који је све начин његов инструмент извршио утицај на популарну културу.

Сабласна музика

Иако је замишљен као инструмент за концертне хале или свирање из хобија код куће, јединствени звук теремина производио је бизарне, ванземаљске звуке за велики број криминалистичких, хорор и научнофантастичних филмова из четрдесетих и педесетих. Постао је стални звучни ефекат за сусрет с ванземаљцима, најславније у класику из 1951. године Дан кад је Земља стала” (чију је музику компоновао Бернард Херман). Међу друга славне примере, поред бројних филмова B категорије, спадају Пропали викенд” и библијски хит Десет заповести”.

Оскаром овенчана филмска музика Миклоша Роже за филм Алфреда Хичкока из 1945. године Зачаран” још је један славни пример упечатљиве атмосфере дочаране помоћу теремина – који је оставио посебан утисак на Ејк. „Обожавала сам да га гледам као дете и увек бих се најежила кад бих чула тереминову улогу у њему”, открива она.

Магнусдотир воли да истакне имена оних који су изводили холивудску филмску музику, баш као и њене композиторе. „Обожавам како свира Семјуел Џ. Хофман у ,Дану кад је Земља стала’. Он постиже сјајну атмосферу.” Истиче и савременији пример Лидије Kавине (ћерке Тереминовог нећака) у Машинисти” из 2004. године. А оставио је трага и у другим областима популарне културе: глумац Kијану Ривс је научио да свира инструмент за филм Бил и Тед: Лицем у лице с музиком”, најскорији, трећи део из трилогије.

Утицај на електронску музику

Супротно урбаној легенди, међутим, теремин не може да се чује у хиту Good Vibrations Бич Бојса”, нити у филмској музици за научнофантастичне серијале као што су Ратови звезда” или Доктор Ху”. Упркос томе, Ејк је почетком прошле године почастила слушаоце емисије In tune на BBC Радију 3 упечатљивом обрадом главне теме за Доктора Хуа” на теремину. А његов утицај на историју електронске музике био је немерљив.

Теремин – који је умро 1993. у 97. години – рекао је у интервјуу из 1989: „Kад сам направио први инструмент… карактеристике звука које је он могао да произведе надмашивале су све могућности свих инструмената који су постојали у то време. И зато сам веровао да композитори треба да стварају нову музику за овај нови звук… у том погледу, мислио сам да ће доћи до напретка у свету инструмената, баш као и у свету компоновања.”

(Извор П.У.Л.С.Е)

О аутору

Stanko

Оставите коментар