Научници су осмислили поступак плетења вишеструких молекулских нити, и то је уродило јачим и сложенијим свезивањем него што је то раније било могуће.
На Универзитету Манчестер (Велика Британија) начинили су најчвршчи чвор икада, што би могло да се искористи за ново поколење напредних материјала. Осмислили су, наиме, поступак плетења вишеструких молекулских нити, и то је уродило јачим и сложенијим свезивањем него што је то раније било могуће.
Неки полимери, као што је
паукова свила, двоструко
су јачи од челика!
Поменути узао има осам укрштања у затвореној омчи састављеној од 192 атома која је дугачка око 20 нанометара (20 милионитих делића милиметра).
Бити способан направити различите врсте молекулских петљи значи да научници у стању да испитају како везивање утиче на јачину и еластичност материјала, што ће омогућити да изаткају нити полимера од којих ће израђивати нове врсте материјала.
Професор Дејвид Ли, предводник истраживања, рекао је да „везивање чворова у молекуле сличи ткању, и то ће се примењувати у изради молекулских ланаца”. Прслуци отпорни на метке и оклопи за тело израђују се од кевлара, пластике која се састоји од крутих молекулских шипки поравнатих у паралелне структуре.
Преплитање нити полимера, међутим, омогућиће да се изаткају много чвршћи, лакши и флексибилнији материјали на исти начин као када се плете у свакодневном животу. Неки полимери, као што је паукова свила, двоструко су јачи од челика!
Професор Дејвид Ли истиче да су користили поступак самосклапања, у којем се молекулске нити плету око јона метала, правећи прелазе на правим местима баш као у плетењу, а спајајући крајеве нити помоћу хемијског катализатора. Тако су затворали петље и везивали чвор, најсложенији који су до сада научници начинили.
