MEĐU IZMEĐU

NAJKRAĆE VREME

Visited 525 times, 1 visit(s) today
Vreme najmanji delić

Najmanji delić vremena, u poređenju s kojim treptaj oka liči na večnost, izmeren je nedavno na osnovu elektrona koji su bežali iz atoma. (Svaki treptaj traje od 100 do 150 milisekundi ili hiljaditih delova sekunde).

Fizičari su, u stvari, izmerili promene u atomu na nivou zeptosekundi (jedan sekstilion sekunde), što je trilioniti delić od milijarditog dela sekunde – najmanji odsečak vremena do sada opažen. U ovom slučaju, đavo brzine bio je elektron koji je raskinuo vezu sa svojim matičnim atomom. Kada svetlosni snop pogodi elektrone, ovi se uzbude i raskinu veze sa atomima. Ovo elektronsko izbacivanje poznato je kao fotoelektrični efekat, a opisao ga je Albert Ajnštajn 1905. godine.

Izmerili su celo izbacivanje
elektrona iz atoma helijuma
od početka do kraja s tačnošću
od jedne zeptosekunde (10-21 sekundi),
označavajući najkraće trajanje ikada!

Prethodni eksperimenti koji proučavaju pomenutu pojavu merili su jedino šta se desilo nakon što je elektron je izbačen iz atoma. Sada su naučnici u Maks Plankovom institutu za kvantnu optiku u Garhingu (Nemačka) zavirili u drugi kraj procesa. Izmerili su celo izbacivanje elektrona iz atoma helijuma od početka do kraja s tačnošću od jedne zeptosekunde (10-21 sekundi), označavajući najkraće vremensko trajanje ikada!

U nizu ogleda ispalili su neizrecivo kratak, izuzetno ultraljubičasti laserski puls na atom helijuma da bi pobudili par elektrona. Puls je trajao jedva 100 do 200 atosecondi ili 10-18 sekundi. Ponavljajući očitavanja i izračunavanja, uspeli su da izmere događaje brzinom od 850 zeptosekundi
Ispalili su, takođe, laser puls blizak infracrvenom u trajanju od samo četiri femtosekundi (1 femtosekunda je 10-15 sekundi), koji otkrio bežeći elektron čim je oslobođen iz atoma helijuma. U zavisnosti od elektromagnetskog polja laserskog zraka, elektron je ili ubrzan ili usporen.
Izbacivanje je potrajalo od 7 do 20 atosekundi, zavisno od toga sa li je elektron delovao na jezgro i drugi elektron. Jedan od razloga za izbor helijuma jeste što on ima samo dva elektrona, a to omogućuje direktno merenje njihovog kvantnomehaničkog ponašanja.

Visited 525 times, 1 visit(s) today

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar