Најмањи делић времена, у поређењу с којим трептај ока личи на вечност, измерен је недавно на основу електрона који су бежали из атома. (Сваки трептај траје од 100 до 150 милисекунди или хиљадитих делова секунде).
Физичари су, у ствари, измерили промене у атому на нивоу зептосекунди (један секстилион секунде), што је трилионити делић од милијардитог дела секунде – најмањи одсечак времена до сада опажен. У овом случају, ђаво брзине био је електрон који је раскинуо везу са својим матичним атомом. Када светлосни сноп погоди електроне, ови се узбуде и раскину везе са атомима. Ово електронско избацивање познато је као фотоелектрични ефекат, а описао га је Алберт Ајнштајн 1905. године.
Измерили су цело избацивање
електрона из атома хелијума
од почетка до краја с тачношћу
од једне зептосекунде (10-21 секунди),
означавајући најкраће трајање икада!
Претходни експерименти који проучавају поменуту појаву мерили су једино шта се десило након што је електрон је избачен из атома. Сада су научници у Макс Планковом институту за квантну оптику у Гархингу (Немачка) завирили у други крај процеса. Измерили су цело избацивање електрона из атома хелијума од почетка до краја с тачношћу од једне зептосекунде (10-21 секунди), означавајући најкраће временско трајање икада!
У низу огледа испалили су неизрециво кратак, изузетно ултраљубичасти ласерски пулс на атом хелијума да би побудили пар електрона. Пулс је трајао једва 100 до 200 атосецонди или 10-18 секунди. Понављајући очитавања и израчунавања, успели су да измере догађаје брзином од 850 зептосекунди
Испалили су, такође, ласер пулс близак инфрацрвеном у трајању од само четири фемтосекунди (1 фемтосекунда је 10-15 секунди), који открио бежећи електрон чим је ослобођен из атома хелијума. У зависности од електромагнетског поља ласерског зрака, електрон је или убрзан или успорен.
Избацивање је потрајало од 7 до 20 атосекунди, зависно од тога са ли је електрон деловао на језгро и други електрон. Један од разлога за избор хелијума јесте што он има само два електрона, а то омогућује директно мерење њиховог квантномеханичког понашања.
