Научници су открили шта се догађало кад се у прошлости Земља превише загрејала. Идодали да људска активност није једина која утиче на климу.
Да се Земља, као последица климатских промена, све више загрева, можемо осетити и сами. Лета су све топлија и дужа, зиме све блаже. Нова студија, међутим, обзнањује да је ово тек почетак великих промена. Научници Масачусетског института за технологију (МИТ) објавили су студију у којој упозоравају да би наша планета могла постати веома нестабилна због све више температуре и глобалног загревања.
Било је периода који су трајали хиљадама или десетинама година година, у којима је температура расла и дешавале се екстремне промене у температуре (периоди екстремно високе које следе периоди екстремно ниске температуре).
Kако истичу у својем истраживању објављеном у часопису Science Advances, послужили су се подацима временских услова у протеклих неколико година. Пре свега прегледавали су показатеље у вези са дуготрајном сушом, рекордно високим температурама, шумским пожарима и све екстремнијим олујама, и закључили да је то директна последица све више глобалне температуре до које је дошло због великог испушташтања угљен-диоксида (CO2) атмосферу, насталог људском активношчи.
Исто су тако уочили да су се слични услови појављивали у Земљиној историји. Тако су сазнали да је у доба кенозоика, након нестанка диносауруса, долазило до колебања климе. У преводу, било је периода који су трајали хиљадама или десетинама година година, у којима је температура расла и дешавале се екстремне промене у температуре (периоди екстремно високе које следе периоди екстремно ниске температуре).
Научници истичу да је тај „топлотни утицај”, како га називају, нестао пре око пет милиона година – отприлике у време кад су се на северној полулопти почеле стварати велике залихе леда. Kако је лед деловао на промене климе, још покушавају да докуче.
Шта тачно стоји иза тих догађаја, научници не могу са сигурношћу рећи. Сматрају да је питању низ збивања која су могла подстаћи глобално загревање. Kао пример наводе вулкане што су у време ерупција испуштали велике количине угљен-диоксида у атмосферу, због чега је дошло до убрзавања одређених биолошких и хемијских процеса који су додатно загревали атмосферу.
Научници истичу да је тај „топлотни утицај”, како га називају, нестао пре око пет милиона година – отприлике у време кад су се на северној полулопти почеле стварати велике залихе леда. Kако је лед деловао на промене климе, још покушавају да докуче. Али зато упозоравају на сценарио који би нас могао чекати ако се настави топљење ледника.
Лед се на северној полулопти смањује и могао би у потпуности нестати као последица људске активности. Наше истраживање указује да би то могло учинити климу на Земљи знатно подложнијом екстремном, дуготрајном глобалном загревању, каква су била у прошлости, упозорио је руководилац студије Констатнтин Арншајт из МИТ-ија. Научници су додали да на климу не утиче људска активност. Саоштили су да Земљина орбита, која у току путовања око Сунца постаје више или мање елиптична, такође има упливише на климатске прилике на Земљи.
Након бројних мултипликативних модела и анализа промене температуре на Земљи, обзанили су како такве промене у орбити могу довести до предвидљивих и благих промена температуре. Kлима се загрева и хлади у складу с променама у орбити. Но, сами циклуси орбите утичу само на благу промену климе. Ако у обзир узмемо мултипликативни модел и умереном загревању додамо тај додатни учинак, добијемо екстремне услове који се појављују у исто време као и ове промене у орбити, истиче коаутор студије, професор геофизике из МИТ-ија, Данијел Ротман.
Аутори упозоравају да њихова студија указује на то да, кад људи упливишу, примерице емисијом великих количина угљен-диоксида и тако повећавају температуру атмосфере, цео екосистем реагује и повећава тај учинак кроз додатно и екстремно повећање температуре. А кад се Земља једном загреје, треба хиљаде година да протекне да се охлади.
(Извор Зимо)
