Nakon nekoliko ekspedicija naučnici stigli do najvišeg skrivenog džina.
Pet ekspedicija i višegodišnje planiranje bilo je potrebno da bi naučnici došli do dela prašume u kom se nalazi najviše stablo u Amazoniji. Džinovsko stablo, čija se krošnja izdiže iznad svih u prirodnom rezervatu Itarapu na severu Brazila, pripada vrsti Angelim vermelho na portugalskom ili Dinizia excelsa na latinskom. Ovaj primerak, visok je 88,5 metara dok mu je obim 9,9 metara, a kako naučnici tvrde najviši je u Amazoniji. Otkriven je 2019. godine zahvaljujući satelitskim snimcima.
Grupa naučnika i aktivista za zaštitu okoline, vođena lokalnim vodičima, iste je godine pokušala da dođe do njega. Ali nakon 10 dana probijanja kroz prašumu, iscrpljeni, bolesni i pri kraju sa zalihama, morali su da odustanu. Tokom naredne tri ekspedicije u izolovanom području – koji je otprilike na granici brazilskih država Amape i Pare – stručnjaci su stigli do nekih drugih kolosalnih stabala, uključujući 66 metara visoki brazilski orah, takođe najviši svoje vrste u Amazoniji, prenose agencije.
Ali je ogromni Angelim vermelho ostao nedostupan sve do ekspedicije koja je trajala od 12. do 25. septembra, kada su naučnici kako bi do njega došli – 250 kilometara plovili rekama sa opasnim brzacima i zatim hodali 20 kilometara brdovitim prašumskim terenom. Jedan član ekspedicije pritom je jedva preživeo ubod otrovnog pauka. „To je jedna najlepših stvari koje sam ikada video. Božanstven je”, rekao je šumarski inženjer Dijego Armando Silva sa Univerziteta Amapa. „Usred ste šume, usred bujne prirode u koju ljudska noga nikada pre nije kročila.”
Naučnici su se nakratko ulogorili ispod masivnog drveta, prikupili lišće, tlo i druge uzorke koje će poslati na analizu kako bi se, između ostalog, ustanovilo koliko je staro. Silva procenjuje da je to od 400 do 600 godina. Pokušaće i da utvrde zašto u tom kraju ima toliko visokih stabala i koliko ugljenika pohranjuju. Oni mogu da teže i do 400.000 tona, od čega je otprilike pola ugljenik apsorbovan iz atmosfere, što je ključan faktor u borbi s klimatskim promenama, kaže Silva. I zato ih treba čuvati, kako napominje.U poslednje tri godine, prosečna godišnja deforestacija u brazilskom delu Amazonije povećala se za 75 posto u odnosu na prethodnu dekadu.
(Nacionalna geografija)
