Након неколико експедиција научници стигли до највишег скривеног џина.
Пет експедиција и вишегодишње планирање било је потребно да би научници дошли до дела прашуме у ком се налази највише стабло у Амазонији. Џиновско стабло, чија се крошња издиже изнад свих у природном резервату Итарапу на северу Бразила, припада врсти Angelim vermelho на португалском или Dinizia excelsa на латинском. Овај примерак, висок је 88,5 метара док му је обим 9,9 метара, а како научници тврде највиши је у Амазонији. Откривен је 2019. године захваљујући сателитским снимцима.
Група научника и активиста за заштиту околине, вођена локалним водичима, исте је године покушала да дође до њега. Али након 10 дана пробијања кроз прашуму, исцрпљени, болесни и при крају са залихама, морали су да одустану. Током наредне три експедиције у изолованом подручју – који је отприлике на граници бразилских држава Амапе и Паре – стручњаци су стигли до неких других колосалних стабала, укључујући 66 метара високи бразилски орах, такође највиши своје врсте у Амазонији, преносе агенције.
Али је огромни Angelim vermelho остао недоступан све до експедиције која је трајала од 12. до 25. септембра, када су научници како би до њега дошли – 250 километара пловили рекама са опасним брзацима и затим ходали 20 километара брдовитим прашумским тереном. Један члан експедиције притом је једва преживео убод отровног паука. „То је једна најлепших ствари које сам икада видео. Божанствен је”, рекао је шумарски инжењер Дијего Армандо Силва са Универзитета Амапа. „Усред сте шуме, усред бујне природе у коју људска нога никада пре није крочила.”
Научници су се накратко улогорили испод масивног дрвета, прикупили лишће, тло и друге узорке које ће послати на анализу како би се, између осталог, установило колико је старо. Силва процењује да је то од 400 до 600 година. Покушаће и да утврде зашто у том крају има толико високих стабала и колико угљеника похрањују. Они могу да теже и до 400.000 тона, од чега је отприлике пола угљеник апсорбован из атмосфере, што је кључан фактор у борби с климатским променама, каже Силва. И зато их треба чувати, како напомиње. У последње три године, просечна годишња дефорестација у бразилском делу Амазоније повећала се за 75 посто у односу на претходну декаду.
(Национална географија)
