Александр Македонски се у току свог кратког живота женио три пута и то једном из љубави, ћерком согдијског племића Роксаном. И два пута због политике, ћеркама персијских царева Статејром и Парисатидом. Иако некоме ово можда делује као веома чудно, треба узети у обзир да је полигамија била уобичајена међу припадницима македонске краљевске породице. Пре свега, бракови тада служили за изградњу савеза.
Међутим, изгледа да његови односи са женама нису били ограничени само на брачну заједницу. Плутарх тврди да је Александар имао везу са Персијанком по имену Барсине пре него што је упознао своју прву жену. С друге стране, многи аутори тог времена су тврдили да није био превише нападан. О овоме можда најбоље говори тврдња да је Александар имао толику аверзију према искоришћавању својих сексуалних партнера, да су Филип и Олимпија наводно били забринути како неће успети да направи наследника.
Треба споменути да се тада сматрало сасвим природним да мушкарац на позицији намеће своју сексуалну вољу мање моћним женама. А нечињење овога је могло и да доведе до оптужби да је мушкарац превише женствен или кукавица. Ипак, његови пријатељи су се дивили самоконторли и пажњи коју је показивао према партнеркама и одобравали оваквав приступ. Већ је поменуто да је његов приватни и сексуални живот још од времена антике па до модерног доба интересовао многе. Један од тих знатижељника био је писац из римског периода по имену Атенеј. Бавећи се овим питањем и проучавајући дела Александрових савременика, он је наишао на тврдње Дикеарха, да је „краљ био веома заинтересован за мушкарце”.
(Profimedia)
Док се већина прича о Александровој хомосексуалности врти око везе са блиским пријатељем и генералом Хефестионом, истина је да директних доказа – нема. Највероватније је да су гласине о њиховој интимној вези настале због тога што је Александар лоше примио вести о смрти блиског пријатеља, па су многи њих двојицу поредили са Ахилејем и Патроклом. Ипак, на основу писаних извора, чини се да је он стварно био интимно близак с неколико мушкараца, укључујући младог персијског плесача по имену Багоје и још двојице младића, Ексципина и Хектора. Укупан приказ Александровог личног живота који нуде антички извори се генерално уклапа у слику коју је неговала македонска краљевска породица. Стога је нама данас вероватно још много тога остало скривено, такође треба узети и у обзир да они можда и нису говорили истину о свему што су написали о њему.
(Национална географија)
