ЕКОСОФИЈА

НАЛЕТ ПОПЛАВА И ТОРНАДА

Unsplash

У америчкој Долини смрти у савезној држави Kалифорнији недавно је измјерена температура од невероватна 54,4 Целзијусова степена, пре тога је у Kанади на екстремним врућинама изгорело цело насеље, у Русији је горело тристотинак пожара, Чешку је захватио изузетно јак торнадо, а потом Немачку, Белгију и Хландију су погодиле катастрофалне поплаве.

У Долини смрти срушен је историјски температурни рекорд – 54,4 Целзијусова степена. Рекордна температура забележена је на локацији Furnace Creek, једном од најтоплијих места на Земљи, а одмах сљедећи дан на истом месту измјерено је 54. Током ноћи није падала испод 32. Слична рекордна температура измерена је у Furnace Creekу и прошле године. Ако се мерења потврде, за шта Светској метеоролошкој организацији (WМО) може бити потребно више од године дана, биће то највише температуре атмосфере икада измерене на Земљи.

Постоје два могућа проблема у процесу потврђивања. Први је то што су температуре у Furnace Creek-у показале нагли скок у току послеподнева, а други то што је оближња станица забележила нижу температуру од 50,3. Светска метеоролошка организација још није верификовала као важећу ни прошлогодишња 54,4 степена очитана 16. августа 2020. Штагод да потврди, стручњаци истичу да нема двоумљења да су овакве екстремне врућине последица људског деловања на климу. У прилог томе говори чињеница да екстреми нису локализовани, већ су широм северне полулопте. Неуобичајене врућине минулих седмица владају и у Kанади, северној Европи и Сибиру. Штавише, севернији крајеви бележе чак већа пребацивања рекорда од Долине смрти.

Чешку је 24. јуна погодио страшан торнадо у којем је умрло најмање шест људи, а више стотина је озлеђено. Белгију, Холандију и Немачку протекле седмице погодило је велико невријеме које је изазвало катастрофалне поплаве, бујице, велику штету и смрт више од 150 особа. Више од 1.000 особа воде се као нестале. Интензитет и размере поплава шокирали су климатске научнике, који нису очекивали да ће рекорди бити оборени у оволиким размерама, на тако широком подручју или тако скоро.

Све то је у складу с климатским пројекцијама које показују да ће у топлијем свету бити више екстремног времена, особито врућина и суша. Топлија атмосфера може ускладиштити више водене паре и више енергије која се може ослободити у различитим разорним облицима. Но чини се да се последице отопљења пред нашим очима одигравају чак брже него што смо очекивали. Јесу ли ефекти климатских промена потцењени?

Научници се питају да ли је могуће да су њихови модели, који не предвиђају угодну будућност, можда потценили темпо којим би се могли јављати метеоролошки екстреми. Данијел Свејн, климатски научник са Kалифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, рекао је за Гардијан да се низ оборених рекорда уклапа у рачунарске пројекције понашања климе под утицајем пораста људских емисија гасова „стаклене баште.Иако су запањујући у смислу утиска, они нису изненађујући у научном смислу. Они су у великој мери у складу с предвиђањима у вези с тим шта ће се догодити у свету који се загрева”, рекао је он.Постоји одређено запрепашћење темпом којим су обарани рекорди последњих демица, али на неки начин је оно што смо видели у Долини смрти – свевременски поуздани рекорд врућине – мање необично од неких других рекорда које смо видели у Kанади и на северозападу САД, где су рекорди премашени с тако великом разликом да су људи остали без ријечи.

Но, Свејн истиче да научници још истражују могу ли неки климатски чиниоци на које утиче човек можда погоршати топлотне екстреме тако да их постојећи модели не представљају довољно тачно. Један од таквих могле би бити дуготрајне суше које појачавају краткотрајне врућине или арктичко загревање које успорава млазну струју и на тај начин узрокује више летњих временских прилика погодних за стварање блокинга.Те хипотезе могу значити да смо у климатским моделима потценили топлотне таласе. Но ово је још ако”, напомиње Данијел Свејн.

Шта је то блокинг? Уобичајено се атмосферски системи на северној хемисфери премештају са запада према истоку у истом смеру у којем се Земља окреће. Но понекад се у атмосфери формирају блокинзи који доводе до стагнације временских образаца. У том случају исти се образац понавља више дана, па и више седмица, што значи да исто подручје по неколико седмица има исто време. То лети може довести до натпросечних температура, топлотних таласа и суша, а зими и у пролеће до исподпросечних температура, обилних киша и поплава.

Блокинге најчешће узрокује високи притисак ваздухам јер он уобичајено покрива велико подручје и има тенденцију споријег померања од ниског. Но у неким случајевима ниски притисак, такође, може изазвати атмосферске блокинге. Доносе ли климатске промене чешће и дуже блокинге?

Неки стручњаци и неке студије показују да би блокинзи, који су иначе статистички најчешћи у пролеће, али се јављају у свим сезонама, с климатским променама могли постати учесталији и дуготрајнији. Једна таква студија објављена је у часопису Nature 2020. године. Aутори истичу да су се у Европи минулих десетлећа догађали екстремни летњи таласи врућине без преседана, који показују тренд раста од седамдесетих. Међународни тим представио је анализе које показују да би тај тренд могао бити последица климатских промена, односно смањења површина арктичког морског леда и евроазијског снежног покривача.

Данијел Свејн као један од могућих узрока изражених екстрема наводи успоравање млазне струје ветра и последично формирање блокинга. Шта је то млазна струја и зашто се она са отопљењем успорава? Око средњих географских ширина северне полулопте временски фронтови с ниским притиском, који доносе облачно, ветровито и потенцијално влажно време, углавном се крећу од запада према истоку. Њих носи млазна струја ваздуха која се креће високо у тропосфери, најнижем слоју Земљине атмосфере. Млазне струје крећу се и на северној и на јужној полулопти.


(Unsplash)

Ове струје обично задржавају сталан ток временских система, што значи да ће се било који систем ниског притиска који доноси облаке или високог који доноси ведре и сунчане услове, на одређеном подручју углавном задржати само неколико дана пре него што га замени следећи. Иако модели – оквирно – сугеришу да би учесталост блокинга на средњим географским ширинама могла опасти, постоји истакнута претпоставка према којој би их убрзано загревање Арктика могло учинити учесталијим. Наиме, Арктик се загрева више него двоструко брже од глобалног површинског просека. Тај феномен познат је као арктичко појачање” деломично произилази из брзог отапања морског леденог покривача. Kако се ледени покров смањује, енергију сунца, коју би светли бели лед одбијао, тамни океан апсорбује, што узрокује даље загревање. Исти учинак има смањивање снежног покривача на копненим подручјима Арктика, но онде се то збива спорије.

Постоје неке проминентне хипотезе према којима би ове брзе промене на Арктику могле утицати на учесталост блокинга. Наиме, снага млазне струје настаје захваљујући разлици у температурама између хладног ваздуха изнад Арктика на северу и топлијег у суптропским подручјима на југу. Будући да се Арктик загрева брже од остатка света, ова температурна разлика се смањује. То би могло ослабити млазну струју и учинити је склонијом меандрирању, као што реке кривудају у долинама у којима нема великих косина да их убрзају. Нека истраживања указују на могућност да је загревање Арктика придонело неким недавним екстремима на средњим географским ширинама на северној хемисфери – укључујући врло хладне зиме у САД и Азији и руски топлотни талас 2010. године. Но, постоје и модели и претпоставке према којима би климатске промене у суптропским крајевима могле имати ефекат који ће надјачати последице загревања Арктика.

Метју Хјубер, руководилац Лабораторије за предвиђање климатске динамике на Универзитету Пердју, за Гардијан је рекао да су нагађања о потенцијалним нелинеарним узроцима екстрема тренутно нови фронт у науци и да се још процењују. Он сматра да је суша вероватно важан чинилац у овим појавама.Оно што се тренутно догађа на западу је суви топлотни талас, с високим притиском, ведрим небом и условима за сушење. Баш као што се људи зноје да би се расхладили, испаравање из биљака, тла или водених површина може бити важно за одржавање површинске температуре хладном. Kад се тај механизам хлађења испаравањем превлада – можда краткорочно због суше или дугорочно због исушивања у околини – лако се може очекивати поступно повећање површинске температуре”, тумачи Метју Хјубер.

Према извештајима IPCC-ја постоји више сценарија климатских промена који се крећу од благог, преко умереног до најгорег, зависно од емисије угљен-диоксида (СО2). Нови извештај показује да су последице климатских промена нешто горе од очекивања. Иако појединачни временски екстреми не морају нужно бити последица климатских промена (топлотних таласа, великих хладноћа, обилних киша и торнада било је и раније), све је више научених истраживања која успевају потврдити њихову повезаност. Ти трендови и приписивања екстремних догађаја, сјајно су представљени на интерактивној карти објављеној на страници CarbonBrief (доле).

Kако истиче страница, почетком двехиљадитих појавило се ново подручје климатских наука, које је почело истраживати људски утицај на појаву екстремних временских услова, попут поплава, врућина, суша и олуја. Названо атрибуција екстремних догађаја”, добило је снажан замах, не само у свету науке већ и у медијима и у јавности, јер је реч о истраживањима која имају моћ повезивања наизглед апстрактних концепата климатских промена с личним и опипљивим временским искуствима.

Научници из тог подручја до данас су објавили више од 350 рецензираних студија које су анализирале временске екстреме широм света, од врућина у Шведској и суша у Јужној Африци до поплава у Бангладешу и урагана на Kарибима. Резултат је све већи број доказа да људске активности повећавају ризик од неких врста екстремних временских прилика, посебно оних повезаних с врућином. Анализа коју су направили аутори странице CarbonBrief показала је следеће:

Утврђено је да је 70% од 405 екстремних временских догађаја и трендова обухваћених картом учесталије или жешће због климатских промена узрокованих човјеком;

9% догађаја или трендова постало је мање вероватним или мање озбиљнима због климатских промена;

Из тога произлази да су људи утицали на 79% свих климатских догађаја у којима је дошло до неких промена; преосталих 21% догађаја и трендова није показало уочљив људски утицај или су били неуверљиви;

Од 122 студије које су проучавале екстремне врућине широм света, 92% је утврдило да су их климатске промене учиниле вероватнијим или озбиљнијим;

Од 81 студије која се бави кишама или поплавама, 58% је утврдило да је људска активност догађаје учинила вероватнијим или тежим; од 69 истраживања суша, 65% је потврдило људски утицај.

Страница CarbonBrief истиче да је текст први пут обелодањен у јулу 2017. и да садашњи четврта ажурирана верзија укључује у међувремену објављене нове студије.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар