Научници из Грчке и САД пратили су еволуцију гена кодираног у једном од протеина у људској пљувачки и дошли до закључка да је његова појава у геному резултат укрштања првих људи са хоминидом који још није познат науци.
Људска пљувачка садржи низ биолошких материја: ензиме за варење хране, бактерицидна једињења као и гликопротеин муцин, који јој даје карактеристичну структуру налик на гел. У саставу муцина налази се и беланчевина MUC7 кодирана истоименим геном. Она одавно привлачи пажњу научника и генетичара.
У овом случају, еволутивни пут ове
две врсте, човека и непознатог хоминида,
раздвојио се пре 1,5-2 милиона година.
Kако су показале претходне студије, ген MUC7 носи неколико поновљених кључних генетских инструкција — такозвани тандем понављања. При томе се, код различитих представника примата, њихов број разликује: код мајмуна је то 11-12, а код људи 5-6. Претпоставља се да је верзија људског гена MUC7 са пет понављања главни узрок заштите од астме.
У најновијем раду, како би у потпуности истражили све физиолошке функције протеина MUC7 и његово еволутивно порекло, генетичари су анализирали, чак, 251 геном. Они су насумично одабрани међу представницима модерне европске, афричке и азијске популације, али генетичари нису потврдили ранију претпоставку о вези једне од варијанти овог гена са отпорношћу на астму.
Истраживање је показало да су структурне варијације гена снажно утицале на композицију и количину бактерија које живе у устима. Протеин MUC7 је повећавао способност пљувачке да веже микробе и доприноси неутрализацији опасних бактерија.
Међутим, осим овога, научници су открили да структура овог гена код људи који живе у субсахарској Африци има веома карактеристичне особине. Чак и гени неандерталаца имају више сличности са овим геном код већине људи.
Ова чињеница је довела до тога да генетичари тврде како су се древни преци Африканаца који живе у подсахарсој Африци укрштали са, у науци, и данас непознатом врстом хоминида. Научници су их назвали „аветињском врстом” древних хоминида.
Kако је показала анализа мутација гена, уплив страног генетског материјала у људски геном као резултат укрштања са „аветињском врстом” десио се пре 150.000 година. У овом случају, еволутивни пут ове две врсте, човека и непознатог хоминида, раздвојио се пре 1,5-2 милиона година. Претходна истраживања су показала да су се људи укрстили са неандерталцима неколико десетина хиљада година раније него што се мислило.
Истраживање је објављено у часопису „Молекуларна биологија и еволуција”.
(Извор Б92)
