Циљ реформе јесте да се са постојећег пројектног система финансирања пређе на комбиновани институционално-пројектни модел.
Проф. др Владимир Поповић
У српској научној заједници се дуго нагомилавају несугласице, много је супротстављених табора и отворених фронтова – факултети и институти, друштвено-хуманистичке и остале науке, приватне и државне институције, а имамо и наслеђе неуспелог конкурса за научне пројекте из 2016. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, узевши у обзир све претходно, као и чињеницу да је велика већина истраживача у научној заједници незадовољна постојећим законским оквиром, одлучило да спроведе комплетну реформу система финансирања науке и истраживања.
Расписивање пројектног позива по сличним правилима која су важила до сада нам не би донело ништа ново, све би се, мање-више, одвијало као и претходне деценије, свако од нас би се бавио само оним темама којима жели да се бави, углавном би учествовали исти истраживачи, и евентуално би међу њима биле мало подељене улоге. Циљ реформе је да се са постојећег пројектног система финансирања пређе на комбиновани институционално-пројектни модел. Претходна одлука је подржана Стратегијом научног и технолошког развоја, као и Акционим планом владе.
Министарство је ове године пуно учинило
на подмлађивању наше научне заједнице
кроз позив за укључење 1.000 младих
истраживача на пројекте. Позив је био
изузетно успешан, примили смо 870
истраживача, који имају просечну оцену
изнад девет и рођени су 1988. или касније.
Први конкретан корак у тој реформи већ је учињен – у Народној скупштини је почетком децембра усвојен Закон о Фонду за науку. Закон је припремљен кроз радну групу, јавна расправа је добро протекла, а већину добро аргументованих примедаба смо прихватили. То је нов закон за нову институцију, каква постоји у скоро свим државама које имају развијену науку. Закон о фонду је велики успех Министарства, јер је то први нови закон донет у овој области после пуних 12 година.
Други, кључни корак у реформи система је израда новог кровног закона о науци и истраживањима, за који је јавна расправа у току. Овим законом желимо да решимо институционално финансирање истраживача, да не зависе, као до сада, од тога да ли су прошли на неком пројекту или не. И то је већ дуго захтев научне заједнице. Поред тога, закон доноси низ важних новина. Јавна расправа траје 30 дана, имамо скупове на четири највећа универзитета и верујемо да ћемо у наредна два месеца имати коначан предлог текста. Министарство је отворено за све примедбе и не постоји ниједан члан који се не може променити уколико буде исправно образложен, што смо и доказали код Закона о Фонду за науку.
Једини већи изазов, а који ћемо решити у сарадњи са универзитетима и институтима, јесте статус истраживача на факултетима, који нису у настави, а примљени су преко пројеката и баве се искључиво научним радом. Ова група је из године у годину нарастала и сматрамо да је тренутак да је законски дефинишемо. Све корекције Нацрта закона, у правцу бољег дефинисања критеријума и услова за ову групу истраживача, су могуће. Није проблем у новцу, тражимо смислено решење које ће подржати цела заједница. Статус кво није решење. Досад су ти углавном млади људи били потпуно незаштићени, јер су им уговори о раду трајали само до истека текућег пројектног циклуса. Да циклус није продужен, они би 31. децембра остали без посла. Поједини факултети морају да покажу флексибилност, јер те истраживаче немамо равномерно распоређене.
Министарство је ове године пуно учинило на подмлађивању наше научне заједнице кроз позив за укључење 1.000 младих истраживача на пројекте. Позив је био изузетно успешан, примили смо 870 истраживача, који имају просечну оцену изнад девет и рођени су 1988. или касније. Сад имамо додатни позив за њих још 100, који су ове године уписали докторске студије. Те позиве смо објавили зато што је просечна старост истраживача које финансирамо неприхватљива – у марту смо у систему имали мање од хиљаду истраживача млађих од 30 година.
Данас их имамо преко 1.830. Тиме шаљемо јасну поруку да младе желимо у систему, да хоћемо да остану код нас и овде се развијају. Желимо и да нам се један део института бави пословима важним за државу, јер су неки од њих зато и основани. Резултати које очекујемо од научне заједнице нису само радови на СЦИ листи, већ и конкретни доприноси држави и целом друштву. То важи и за истраживаче са универзитета.
Ефекти свих ових промена неће се видети брзо, али ће дугорочно, верујем, бити изузетно велики. Желимо да наградимо најбоље, да нови систем за пет година покаже ко је успешнији, а ко мање, да само оне успешне још јаче финансирамо, а оне неуспешне да престанемо. Понекад делује да одређене групе у заједници праве што већу турбуленцију, али не да би нешто променили, већ да би задржали тренутно стање. Пут реформи којим смо кренули, усвајањем Закона о Фонду за науку, трасиран је и њиме ћемо наставити да корачамо. Имаће ту пуно препрека, али да би се стигло до циља, мора се ићи напред – корак по корак.
(Извор Политика)
