Председница Синдиката науке др Ђурђица Јововић о одавно најављеним реформама и нерешеном статусу истраживача у Србији: „Врте нас у круг, ми се ниједан милиметар нисмо померили”.
Иако је нови Закон о научним истраживањима ступио на снагу сада већ давног јула 2019. године, институционално финансирање науке још чека нека боља времена. У међувремену, готово 60 посто истраживача трпи неправду јер реевалуација њихових примања није рађена још од 2010. године. Сада је потврђено да ће Уредба о расподели новца која је преписала стање из 2019. у 2020. годину, а затим и у 2021. годину, важити и 2022. године, али мали су изгледи да ће било шта да се промени и након ње, нарочито ако имамо у виду да ни за остатак запослених у јавном сектору неће почети да се примењује нови систем плата пре 2025.
Др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, већ месецима упозорава да ће нови избори додатно пролонгирати агонију истраживача који и даље примају плате по категоријама и апелује на надлежна министарства да убрзају усвајање подзаконских аката на којима радна група за израду правилника о институционалном финансирању већ дуго ради, али како каже, све остаје исто. „Не можемо да пређемо на институционално финансирање док не буду усвојени сва пратећа документа”, објашњава др Јововић за „Одисеју”. „Реч је између осталог о каталогу занимања за научна и стручна звања, који кратко зовемо каталог радних места у науци, а који је адна група пре више од годину дана завршила и послала Министарству науке. Међутим, они су тај предлог упутили Министарству за државну управу и ми не знамо шта се даље са тим дешава.”
Ђурђица Јововић
Председница Синдиката науке објашњава да Министарство за државну управу мора да дâ сагласност за тај каталог, након чега документ усваја Влада и прави се измена и допуна постојеће Уредбе о каталогу занимања у јавним службама. То се, међутим, још није десило, иако је укидање категорија један од предуслова за прелазак на институционално финансирање.
Ниједан нови акт није донет у последњих годину дана. Донете су неке ствари које су за сам начин нашег финансирања небитне.
Додатни проблем је то што је за укидање досадашњих категорија и превођење свих научних звања у А1 категорију, а истраживачких у А4 категорију захтева додатних три милијарде динара из буџета. „Радна група, чији сам и ја члан, саставила је предлог коефицијената и документ је упућен државном секретару у Министарству финансија. Ја вероватно не бих ни знала судбину тог документа, да нисам једном приликом имала састанак с државним секретаром на тему додатака на зараду и питала га успут за тај документ. Мене је страшно погодио његов одговор да они уопште нису надлежни за коефицијенте, да додатних пара у буџету нема и да се обратимо Министарству за државну управу с којима ћемо усагласити коефицијенте по звањима”, каже др Јововић.
Након што је одмах обавестила Министарство науке о информацији коју је добила од секретара, добила је одговор да они то већ знају, али да Министарство за државну управу не може да дâ сагласност за коефицијенте, док се с тим не сагласи Министарство финансија. „Значи, врте нас у круг. Ми се ниједан милиметар нисмо померили. Ниједан нови акт није донет у последњих годину дана. Донете су неке ствари које су за сам начин нашег финансирања небитне. Ја не кажем да ништа није рађено, али није постигнуто ништа у оној области за коју се ми залажемо много година”, истиче др Јововић.
Kада су у новембру представници синдиката образовања, културе, управе и науке одржали протесте испред зграде Владе, а др Јововић за медије изјавила да „нема социјалног дијалога и да власти не подстиче научнике да остану у земљи”, Министарство науке је демантовало њене тврдње и објавило саопштење у којем се истиче да су у развој инфраструктуре уложена три пута већа средства, а да су примања научника већа за 35 одсто. „Све је то дивно. Нисам ја против да се улаже у инфраструктуру, далеко од тога. Али ко ће да ради у тим зградама? На који начин ћете задржати истраживаче?”, пита др Јововић. „Добро је када имате пара да уложите у инфраструктуру, али обезбедите пристојан живот научницима, ако хоћете да они нешто значе за ову Србију.”
Др Јововић сматра да истраживача који немају коефицијенте нема довољно, да би било коме из власти било у интересу да реши њихов проблем. „Рачунајући само оне истраживаче који су на дан 31. 12. 2019. финансирали из буџета за науку, има нас око 12 хиљада. Око три хиљаде људи је из института, а истраживача с научним истраживачким звањима са факултета има око 1.500, а ту су и наше колеге с факултета којима је део примања из буџета за науку додатак на њихову зараду, односно хонорар за рад на пројектима. Истраживача укупно има око 12 хиљада, али од тога коефицијенте и институционално финансирање нема око пет хиљада”, објашњава саговорница „Одисеје”.
Ми нисмо нигде – ни у директним ни у индиректним корисницима буџета. И онда идемо и молимо, али нема нас нигде.
Она истиче да се због нерешеног статуса научника у Србији ствара „ружна слика” о њима у јавности, јер се стиче утисак да они само захтевају веће плате што, како каже, није истина. „Ми се боримо за наш статус, за наше место у држави које се, нажалост, пројектује прво кроз законско уређење и кроз плату. Ми нисмо нигде – ни у директним ни у индиректним корисницима буџета. И онда идемо и молимо, али нема нас нигде”, каже др Јововић. Синдикат науке ће у фебруару да обележи 20 година постојајња, а два месеца касније дочекаће нове изборе. У најбољем случају, нове гарнитуре функционера сешће у фотеље министарстава у септембру, али др Јововић сматра да тада нико неће имати времена да се бави истраживачима и њиховим платама.
„Значи, овај акт наставиће да се примењује и у 2023. И поред тога што смо ми као радна група све припремили, остаје још много посла: да се за сва та документа добије сагласност, да се обезбеди новац у буџету, да почне примена и кад се све то заврши, онда следи усклађивање са Законом о платама, чија се примена одлаже из године у годину. Значи, чак и у идеалним околностима, да се на путу не појаве нове препреке и не распишу нови избори, са институционалним финансирањем не може се почети пре 2025. године”, сматра председница Синдиката науке.
У међувремену радна група ради на програму који ће дати критеријуме за оцену рада института, који је такође неопходан за прелазак на институционално финансирање. Неизвесно је, међутим, да ли ће Министарство стићи да усвоји тај документ док је постојећа гарнитура на власти. Такође, Синдикат покушава да превазиђе проблем недостатка средстава у буџету, учећи од колега из региона. Наиме, у Хрватској је након једног великог штрајка научника 2019. тамошњи синдикат постигао договор с Владом да им се сукцесивно на шест месеци повећавају зараде док дођу до захтеваног процента.
„Ја сам дошла на идеју да и ми направимо такав споразум с Владом. Ако немају одједном три милијарде, да нам на шест месеци обезбеде додатно по једну милиијарду у буџету и да на тај начин решимо наш проблем. Предочила сам то представницима Министарства и наишла сам на одобравање, али је ово влада која одлази”, каже др Јововић. „Они можда могу да ми обећају нешто за наредних шест месеци док су ту, али ја нисам сигурна да ће то што потпишу прихватити следећа Влада. У сваком случају, максимално ћу се потрудити да разрадимо целу ту причу, па да стартујемо са следећом чим буде формирана.”
(Извор Одисеја)
