MRTAV UGAO

SRPSKA NAUKA SE CITIRA

SANU (Wikipedia)

SANU (Wikipedia)

„Zahvaljujući velikom angažovanju istraživačke zajednice, nauka Republike Srbije se visoko pozicionira na međunarodnim rang-listama, što nedvosmisleno govori o potencijalu koji zemlja ima u ovoj oblasti i o njenoj međunarodnoj konkurentnosti. Na osnovu rangiranja 234 zemlje koje obavlja SCImago Journal&Country Rank, Srbija je u 2020. godini zauzela 56. mesto u svetu.

Ekskluzivno

  1. U 2020. godini finansiranje naučnoistraživačkog rada u Republici Srbiji se odvijalo kroz „Program institucionalnog finansiranja”, što je određeno novim Zakonom o nauci i istraživanjima („ Službeni glasnik RS“, broj 49 od 8. jula 2019) i Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja” („Službeni glasnik RS”, broj 10 od 10. februara 2021).
  1. Pored institucionalnog, nauka u Srbiji podržana je i kroz projekte koji se finansiraju preko Fonda za nauku. Fond za nauku Republike Srbije je osnovan u martu 2019. godine. Uporedo s podizanjem kadrovskog i organizacionog kapaciteta, Fond za nauku je otvorio pet programa i odobrio finansiranje 177 projekata na kojima učestvuje 809 istraživača: a. Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS). Za finansiranje je odobreno 59 projekata; b. Program saradnje srpske nauke sa dijasporom: vaučeri za razmenu znanja. Za finansiranje su odobrena 92 projekta; c. Program za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije za finansiranje je odobreno 12 projekata; d. Specijalni program istraživanja COVID-19 – za finansiranje je odobreno 14 projekata i e. Program IDEJE za koji se prijavilo više od 9.000 istraživača.
  1. I pored toga što izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj nisu ni približno bila dovoljna, ostvareni su značajni rezultati rada u 2020. godini. U 2020. godini ostvareno je ukupno 24.978 rezultata naučnog rada koje prepoznaje Pravilnik o postupku, načinu vrednovanja i kvantifikovanom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača. Treba napomenuti da u ukupnom broju rezultata istraživanja ima i duplikata koji su nastali u onim slučajevima kada su koautori na radovima istraživači iz različitih NIO.

 

  1. Za analizu uspešnosti naučne produkcije korišćeni su bibliometrijski indikatori, definisani bazama Web of Science (WoS) i Scopus koje pokrivaju najveći broj najznačajnijih časopisa u većini naučnih oblasti. Sprovedena evaluacija objavljenih rezultata pokazala je da je u 2020. godini objavljeno više od 8.500 naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima koji se referišu na pomenutim bazama (tačno 7.670 radova u WoS bazi, odnosno 8.527 radova u Scopus bazi, brojanje vršeno 26. maja 2021. godine), što je više od 1.270 radova godišnje na milion stanovnika ili 0,7 radova godišnje po jednom ful-tajm finansiranom istraživaču (11.001 FTI u 2020), što je u nivou razvijenijih zemalja EU. U istom periodu su ostvarena 325 različita, nova tehnička rešenja i 202 patenta, soja, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou (M91+M92). Tokom 2020. godine doktoriralo je 388 istraživača angažovanih na projektima, a na svim univerzitetima u zemlji odbranjeno je 810 doktorskih disertacija, čime je u znatnoj meri uvećan istraživački humani potencijal zemlje.
  1. Na osnovu analize postignutih rezultata u 2020. godini, može se konstatovati sledeće: U naučnoistraživačkim rezultatima dominiraju naučni radovi. Ukupni broj objavljenih radova u 2020. je za oko 9% manji u odnosu na 2019. godinu, pre svega zbog drastičnog pada broja konferencijskih radova usled pandemije kovida 19, videti slike 3.3 i 3.4. Od ukupnog broja ostvarenih rezultata 54,5% čine naučni radovi objavljeni u međunarodnim ili nacionalnim časopisima sa recenzijom. Od ukupnog broja naučnih radova 41,5% čine radovi kategorije M20. U vrhunskim međunarodnim časopisima – (radovi kategorije M21a i M21), publikovano je 13% od ukupnog broja M20 naučnih radova koji potiču iz Republike Srbije. Citiranost radova koji potiču iz Republike Srbije je u porastu ali još zaostaje za evropskim prosekom, videti sliku 3.2.

Dominantni rezultati u oblastima društvenih i humanističkih nauka su radovi objavljeni u domaćim časopisima kategorije M24 i radovi monografskog karaktera (M10). Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička rešenja (M90 i M80) čine 2,1%. Tehnička rešenja obuhvataju 325 rezultata naučnoistraživačkog rada, dok su 202 patenti, sojevi, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou. Ovi podaci su skoro 50% bolji od istih u 2019. godini, ali još uvek nedovoljni da bi značajnije uticali na privredne tokove.

  1. Tokom prethodnih šest godina sredstva za nauku su bila ispod 0,5% BDP-a. U 2017. godini za nauku je potrošeno 0,4% BDP-a, a u 2018. samo 0,37% (zvanično), odnosno 0,35% (stvarno). U 2019. godini zvanično je za nauku i tehnološki razvoj izdvojeno 0,4% BDP-a, a stvarno 0,37% BDP-a. U 2020. godini zvanično je za istraživanje i razvoj utrošeno 0,46% BDP-a, a stvarno 0,30% BDP-a. Navedeni procenat izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj pokazuje značajno zaostajanje Srbije u odnosu na zemlje EU i neke države iz regiona (Slovenija, Hrvatska).


(
Wikipedia CC 2.0)

  1. Postoji velika nesrazmera u finansiranju pojedinih institucija i tela odnosu na obim njihovih poslova. Za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i Maticu srpsku, naučne institucije od najvišeg nacionalnog značaja, izdvojeno je u 2020. godini ukupno 87,67 miliona dinara. U istoj godini Centar za promociju nauke finansiran je sa 108 miliona dinara, JUP „Istraživanje i razvoj” d.o.o sa 70 miliona dinara, Fond za inovacionu delatnost sa 1.160 miliona dinara, JP „Nuklearni objekti Srbije” sa 220 miliona dinara i Naučno–tehnološki park Beograd sa 30 miliona dinara.

 

  1. Ukupno je u 2020.godini dodeljeno 13 stipendija istraživačima doktorima nauka za šestomesečno posledoktorsko usavršavanje na prestižnim institucijama u svetu. Stipendirano je 467 studenata na doktorskim akademskim studijama. Stipendiran je 31 talentovani učenik.

 

  1. Istraživanje i inovacije u Republici Srbiji su sastavni elementi većine strateških dokumenata koji su usvojeni u prethodnih nekoliko godina, i samim tim, vezani su za delatnost većeg broja ministarstava. Mada, suštinsku odgovornost za razvoj nauke i inovacija imaju u svom domenu sva ministarstva, osnovni poslovi u ovoj delatnosti su povereni Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zbog velikog broja institucija koje su bitne za razvoj nauke i inovacija i nedostatka koordinacije među njima, ukupna budžetska sredstva za podršku ovoj oblasti se ne koriste delotvorno i optimalno. Istraživački sistem je organizovan po Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, a inovacioni po Zakonu o inovacionoj delatnosti:

 

Najveći broj naučnoistraživačkih organizacija nema strateški pristup u upravljanju istraživanjima i usmeravanju istraživanja prema inovacijama.

Organizacione i upravljačke strukture univerziteta i fakulteta prepoznaju dve komponente svoje delatnosti, obrazovanje i istraživanje, ali ne i inovacije.

Organizacija i upravljanje inovacijama nije sastavni deo delatnosti najvećeg broja instituta, čak ni onih koji značajan deo prihoda i sada ostvaruju na tržištu.

Matični naučni odbori sprovode politiku praćenja naučnoistraživačkog rada istraživača i ostvarenih rezultata na projektima, ali ne i inovativne delatnosti. Fond za inovacionu delatnost je za programe sufinansiranja inovacija i druge programe utrošio 1.013 miliona dinara. U 2020. godini odobreno je 13,02 miliona evra i to 10,3 miliona evra za 70 inovativnih projekata, 0,47 miliona evra za kovid 19 poziv, 0,5 miliona evra za 118 inovacionih vaučera, kao i 1,7 miliona evra za dokaz koncepta. Rad Fonda za inovacionu delatnost MPNTR je u 2020. godini finansiralo sa 1.160 miliona dinara.


OINI Dubna

  1. Međunarodna saradnja se i u 2020. uspešno odvijala. Nastavljena je realizacija tekućih (280) projekata bilateralne međunarodne saradnje i novoodobrenih u 2020. godini (92). Prema statističkim podacima iz septembra 2020. godine, institucije iz naše zemlje su, počevši od 2014. godine, zabeležile 510 učešća u programu Horizont 2020. Za finansiranje je ugovoreno 355 projekata, sa ukupnim budžetom od 116,2 miliona evra za institucije iz Republike Srbije. Istraživači iz Srbije učestvovali su u kolaboracijama ATLAS, ALICE i CMS, u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), Ženeva, Švajcarska, a i u projektima u Objedinjenom institutu za nuklearna istraživanja (OINI), Dubna, Rusija.
  1. U Republici Srbiji akreditovan je 21 centar izuzetnih vrednosti, koji su u 2020. godini imali zapaženu aktivnost. Kvantitativni izveštaji rezultata istraživanja ukazuju na to da je u ovim centrima u 2020. godini ukupno objavljeno 679 radova najvišeg kvaliteta (M20), odbranjeno 49 doktorskih teza, realizovano 14 patenata i srodnih rezultata kategorije M90. Saradnici centara izuzetnih vrednosti su nosioci aktivnosti na 169 međunarodnih i 88 domaćih projekata.
  1. Jedinica za upravljanje projektima JUP „Istraživanje i razvoj” d.o.o.

Beograd osnovana je odlukom Vlade Republike Srbije za upravljanje projektom „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru” kao jednočlano društvo. Ukupna suma na raspolaganju za realizaciju ovog projekta bila je 420,8 miliona evra. Do kraja 2020. godine ukupno je na svim programima realizovano 137,4 miliona evra. Ostatak neutrošenog novca, namenjenog nauci u Srbiji i njenim istraživačima, koji iznosi preko 280 miliona evra, premešten je u Kancelariju za javna ulaganja Republike Srbije, sa nepoznatom namenom. Za finansiranje rada JUP „Istraživanje i razvoj” u 2020. godini iz budžeta MPNTR izdvojeno je 70 miliona dinara.

PREDLOZI MERA

Naučno-tehnološki napredak zemlje je preduslov za brži privredni razvoj, otvaranje novih radnih mesta, porast stope zapošljavanja i opšti društveni razvoj. Kroz realizaciju tekućih istraživanja i uz povećani obim međunarodne saradnje, očekuje se dalje unapređenje naučnoistraživačkog rada i inovativne delatnosti. Da bi nauka postala generator razvoja potrebno je:

a. Značajno povećanje kvaliteta naučnog rada i kvaliteta objavljenih naučnih radova, što nije moguće bez značajnog povećanja sredstava za naučnoistraživački rad, i to za: ● direktne materijalne troškove (materijal, troškovi učešća na naučnim skupovima itd.); ● troškove održavanja postojeće kapitalne opreme i postrojenja (poseban program) i ● finansiranje doktorskih i postdoktorskih pozicija (zaustavljanje odliva mozgova).

b. Izrada registra istraživača u Republici Srbiji. Registar mora da sadrži bar osnovne biografske podatke i spisak objavljenih radova po kategorijama. U sledećoj fazi mora se uključiti napredovanje u istraživanju, projekti na kojima su istraživači bili učesnici i kojima su rukovodili – kako domaćim tako i međunarodnim, broj citata bez autocitata, Hiršov indeks, iskazan doprinos svakog od koautora na radu, broj patenata, mentorstvo – navodeći ime kandidata i naslov teze itd.

c. Uvesti stimulativne mere za objavljivanje članaka u istaknutim međunarodnim časopisima (Nature, Science itd.). U najvećoj mogućoj meri pružiti sve oblike podrške talentovanim i darovitim studentima i na taj način formirati novu generaciju istraživača osposobljenih da razviju nove proizvode i nove tehnologije.

d. Doneti Zakon o nacionalnim nagradama i priznanjima za naučno stvaralaštvo (radni materijal o nacionalnim nagradama i priznanjima je već razmatran i usvojen od strane Nacionalnog saveta).

e. S obzirom na to da je Nacionalni savet usvojio Etički kodeks, neophodno je što pre imenovati Odbor za etiku u skladu sa zakonom o NID.

f. Osnovati Nacionalni repozitorijum (digitalni arhiv) rezultata naučnoistraživačke delatnosti, koji bi ne samo bitno doprineo povećanju vidljivosti rezultata srpskog istraživačkog sektora u svetu, već bi eliminisao trenutni haos u evidenciji i vrednovanju rezultata naučnog rada u Republici Srbiji.

g. Unaprediti finansiranje i investiciono opremanje centara izuzetnih vrednosti tako da mogu biti sastavni deo evropske mreže centara izvrsnosti. Dovršiti izgradnju i opremanje drugih centara predviđenih postojećim programima jačanja infrastrukture (Centar izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, Nanocentar i drugi centri čija je izgradnja započeta, a koji imaju istraživački potencijal i povezuju više istraživačkih institucija).

h. Uspostaviti registar istraživačke opreme sa definisanim uslovima korišćenja, operativnom podrškom za funkcionisanje i servisiranje. Istraživačku opremu učiniti dostupnom i malim i srednjim preduzećima i drugim korisnicima, posebno novoosnovanim preduzećima, učesnicima programa podrške za inovacije.

i. Unaprediti finansiranje Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske.

j. Neophodno je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Privredna komora Srbije i Institut za nuklearne nauke „Vinča” zajedno izrade strategiju obezbeđivanja industrijskog povraćaja iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja (OINI) i Centralnoevropskog konzorcijuma istraživačkih infrastruktura (CERIK), i da je podnesu Vladi Srbije na razmatranje i usvajanje. Cilj strategije bio bi da saradnja Srbije sa te tri velike međunarodne naučne organizacije postane dvosmerna i naučno-tehnološka, i da se tako učini dugoročno održivom.

k. Neophodno je da Vlada Srbije, na zajednički predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva finansija Srbije, hitno reši sve probleme koji onemogućavaju trajno pridruživanje FAME, istraživačkog postrojenje u Institutu za nuklearne nauke „Vinča”, CERIK-u, što se bez ikakvog objašnjenja odlaže već više od sedam godina.

l. Kao što je navedeno u izveštajima za 2016, 2017. i 2019. godinu.


Nuklearni objekti Srbije

Nacionalni savet smatra da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo zaštite životne sredine i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije treba da uspostave strogu zajedničku kontrolu rada javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije” (NOS), i to u skladu sa Uredbom o merama bezbednosti nuklearnih objekata i nuklearnih materijala („Službeni glasnik RS” br. 39/2014), Uredbom o utvrđivanju programa nuklearne sigurnosti i bezbednosti („Službeni glasnik RS” br. 39/2014) i svim relevantnim ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prvi koraci u tom poslu treba da budu zahtevi NOS-u da izradi i podnese (a) izveštaj o stanju radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti na lokaciji „Vinča” i (b) program i plan rešavanja svih radijacionih i nuklearnih problema na lokaciji, sa posebnim osvrtom na mogućnost obnavljanja njihovog finansiranje od strane Evropske unije, preko Međunarodne agencije za atomsku energiju. To finansiranje, u iznosu od oko 15 miliona evra, prekinuto je zbog upornog odbijanja srpske strane da se ozbiljno posveti rešavanju tih problema. Na osnovu dobijenih dokumenata, ta tri ministarstva i Direktorat treba da podnesu Vladi na razmatranje i usvajanje zajednički predlog za trajno rešavanje tih problema, i da potom detaljno prate realizaciju donete odluke i o tome redovno podnose izveštaje Vladi. Rešavanje tih problema sigurno će biti jedan od uslova koje će Srbija morati da ispuni da bi se pridružila Evropskoj uniji.

(Skraćeni izvod iz studioznog izveštaja Nacionalnog saveta za nauku Srbije)

O autoru

Stanko

2 komentara

  • Zanimljiv izveštaj, prepostavljam da ga nadležni zvaničnici i istraživači pažljivo čitaju, iako u to nisam sasvim uveren.

  • Da, ali ne vidim se naučnici (ili tobožnji naučnici) u nas pretrgoše da ga komentarišu. Uz izvinjenje Vama, jer ne znam da li ste naučnik.

Ostavite komentar