Да ли знате отпевати стару македонску народну песму „Биљана Платона белеше на охридските извори…” Сигурно? Баш је добро знате? Многе од мистерија су и настале као последица погрешног читања, лоших превода, и брзоплетих закључака, али што се тиче грчког филозофа – код њега посебно никада не смемо журити.
Миодраг Иванишевић
Федон нам у истоименом, често цитираном Платоновом делу, приповеда да је Сократ описао Земљу као додекаедар, тело састављено од 12 једнаких петоуглова. „Платонова тела” или правилни полиедри, састоје се од полигона с једнаким бројем темена, чије свако теме садржи једнак број ивица.
Дефинисао је пет тела и свакоме од њих доделио одређену симболику – додекаедар представља васиону или небо. Омеђен је с дванаест једнаких површи у облику једнакостраничних петоуглова, односно пентагона, које су распоређене тако да Земљино „тело” има тридесет ивица и двадесет темена, где се по професору Николају Гончарову и налазе најјаче магнетне аномалије, и струјања уопште. Објашњење како се од 12 кожа дошло до 12 тектонских плоча трајало би предуго.
Платон у „Законима”, па и у „Држави”, пише о наводном Сократовом предлогу да се Земља подели на дванаест делова, ако не једнаких, а оно бар приближних величина, како би сваки од дванаест богова са Олимпа добио по један део. Земља је, дакле, у „Федону” описана као тело састављено од 12 једнаких делова, а сада би ваљало Земљу поделити на 12 парцела, и то најпрецизније што се може.
Земљу као планету, као обрадиву површину или као град-државу? Шала је шала, али некада велико и мало слово, на почецима хомонима, могу изазвати голему збрку. Не верујем да сте се упецали, поготово не после недавног блиског сусрета с лепом Биљаном.
Још увек се сећам велике географске карте света, из кабинета географије, с континентима распоређеним на две хемисфере, источну и западну, мада ми то данас изгледа као представа за наивну децу, јер су и географи у међувремену дошли до неких нових сазнања. Пошто су водом покривене три четвртине Земљине површине, ако из свемира бацимо кратак поглед надоле лако ћемо схватити како је настао назив „Плава планета”.
„Говори се дакле, пријатељу мој, да је пре свега Земља сама, кад би је ко одозго гледао, као лопта од дванаест комада коже!”, рекао је Сократ у Платоновом „Федону”. Земља изгледа као плава лопта?
Произвођач спортске опреме, америчка компанија „Најки”, која је име добила по грчкој богињи победе, сарађује с енглеском Премијер лигом од двехиљадите године, и она је њихов званични снабдевач. Плаву фудбалску лопту, састављену „од дванаест кожа”, назвали су Blue Sky, односно „Плаво небо” – мада ми, захваљујући грчким филозофима, врло добро знамо шта је приказано на слици.
Енкиду нам у епу о Гилгамешу прича свој сан, и тако сазнајемо да је прошле ноћи по њега дошао орао с бакарним канџама и понео га у висину. Пењући се све више и више Земља му је изгледала све мања, да би у једном тренутку „земља (је) била као каша од брашна, а море као валов за воду”. Онда га је орао пустио, и падао је све док се није пробудио.
Многима није јасно како је то Енкиду знао да опише изглед Земље из висине, али заборављају да нам он само препричава свој сан, а то је увек био свет за себе. Ту се дешавају невероватне ствари, за које често не постоји објашњење. А зар се није и Мендељејеву јавио у сну његов „Периодни систем елемената” – по истој тој логици, како је Дмитриј Иванович могао знати како изгледа дотад неоткривени систем елемената.
Kада Енкиду описује Земљу с висине, ту неко одмах види древне ванземаљце и назови мистерију, али зато Платон може да пише шта год му падне на памет. Да ли је Платон читао вавилонске епове? Вероватно му је био познат и еп „Етана” у којем орао, да би се реванширао за учињено добро дело, односи у висине краља Етану, у сусрет богу Ануу (Небо) – да му помогне да добије наследника. Попели су се високо изнад Земље и у једном тренутку му је орао скренуо пажњу „како је копно нестало”.
„Гледам како је земља нестала, а моје се очи не могу напајати на пространом мору!”, рекао је Етана и пожелео да се врати.
Нестајали су читави континетни, па и Платонова Атлантида, коју данас помињу као нешто што је могло постојати, али и није морало. Можда су то све били плодови људске маште, жеља да се забележе идеали једног времена? Захваљујући „Гугловом” објективном(?) софтверу, на слици видимо нашу планету окренуту тако да је у кадру ухваћено јако мало копна – све је огромни Тихи океан.
Нестанак целог континента је велики проблем, али је несрећном родитељу занемарљив у односу на нестанак његовог детета. Процењује се да у свету сваке године нестане најмање осам милиона деце(!). У Америци на сваких 40 секунди нестане једно дете, а у Великој Британији, која је знатно мања, „пролазно време” је пет минута. У Немачкој годишње нестане око 100.000 деце, у Kанади 50.000, у Мексику 45.000, у Бразилу 40.000…
Ако је, захваљујући бомбастичним најавама с насловних страница таблоида, сваки нестанак једна мистерија, мораће се изнаћи много више времена за њихово решавање. Чињеница је да број малишана којима се губи сваки траг из године у годину расте, а да су континенти још увек на броју.
Поједини новинари воле да истражују велике мистерије и тамо где их нема, или их за почетак само тако назову – па шта буде. Пре пар месеци објављено је да су након петнаестогодишње узалудне потраге пронађене две сестре које су нестале на мистериозан начин, и о томе су писали сви сензационалистички листови, али и они озбиљнији.
Елем, на крају је испало да их је отела њихова мајка, незадовољна судском одлуком да после развода деца припадају оцу. Деца су одувек нестајала, и нестајаће, на овај или на онај начин. „Нема више оног детета – преко ноћи је одрасло!”
Без трага су нестајале и неке остављене девојке, из само њима познатих разлога, великих и малих, али и заљубљени парови, жељни нове средине у којој ће пронаћи срећу за себе и своју породицу. Нису све мистерије ни толико мистериозне колико би то неко желео да их представи.
Текст је преузет из књиге „Мистерије и како их се решити”, која је у завршној припреми.
Kњигу Миодрага Иванишевића „Ребуси и како их се решити” можете наручити поузећем:
телефон: 066/240 499 или е-mail: miodrag.ivanisevic@gmail.com
