Древни тродимензионални облици налик на звезде још збуњују научнике, мада су откривени пре више од 100 година.
Први пут их је службено описао амерички палеонтолог Чарлс Дулитл Волкот 1896, наводећи да је то вероватно нек врста медузе. Од тада су у депозитима шкриљаца, који датирају пре пола милијарде година, пронађени бројни слични примерци. Палеонтолози су проучавали ове форме низ година и закључили да су то, по свему судећи, камбријски фосилни сунђери и дали им име Brookssella alternata, односно тај назив се користио за све фосиле који наликују бруксели. Но то не значи да је научна заједница била сасвим сигурна о чему се тачно ради. Једни су сматрали да су то остаци црва, други алги или сунђера. Трећи су, пак, сумњали да је то уопште фосил и изјавили су да би то могли бити овековечени мехурићи гаса.
Сада су научници изнели још један предлог небиолошког порекла. Помно су проучили брукселу помоћу тродимензионалних снимака високе резолуције и хемијске анализе и установили да су то највероватније псеудофосили. У новом истраживању тврде да се не ради о сзнђеру, као што је данас општеприхваћено, већ о необичном облику силицијум-диоксида. Наиме, те честице минерала умеју да се споје и формирају округле, квадратне или шестороугаоне облике.
Али то не значи да су научници решили све мистерије. На пример, још није јасно зашто је у једном подручју света пронађено толико чудних примерака истог облика. Ове формације изгледају прилично слично споља, али када су стручњаци испитали унутрашњу динамику помоћу скенирања, открили су да су све прилично различите.
„Открили смо да брукселе немају карактеристике сунђера, односно немају спикуле. Такође нису расле на онако како се то очекује од спужви”, написали су истраживачи у студији. Оно што наликује устима бруксле заправо је оријентисано доле према седименту, што отежава филтрирање хране из воде као што то чине сунђери, пише Science Alert.
Kада помислимо на уста на доњој страни тела, на памет нам падну морске звезде. Но њихов предак се појавио на Земљи пре само 480 милиона година – десетине милиона година након формирања стене где је нађена бруксела. Ни црви нису добро објашњење, мада су постојали у камбрију, али нису имали форму морске звезде као ови чудни налази.
Kада су стручњаци упоредили брукселу с другим облицима силицијум-диоксида из различитих камбријских стена широм света, наишли су на једино објашњење које држи воду. „Стога смо закључили да бруксела не припада раној диверзификацији спужве у камбријским морима, већ се ради о необичној формацији силицијума, која може наликовати биолошким облицима”, тврде научници. На пример, стене на Марсу богате силицијумом могу формирати латице у облику цвета (слика доле). И на Земљи када муња удари у песак настају занимљиви облици названи фулгурити.
„Бруксела ме заинтригирала јер, за разлику од већине фосила, има тродимензионални облик попут надигнутог теста у облику звезде, што је необично за меке четвероножне животиње попут сунђера”, објаснила је палеонтолошкиња Сали Вокер са Универзитета Џорџија. „Сунђер се обично спљошти током процеса фосилизације, посебно ако се ради о фосилу старом више од 500 милиона година. Такођерје збуњујућа чињеница да нико није прегледао брукселу и њену оријентацију. Окренута је надоле, а нема смисла да се хранила блатом.”
Али то не значи да су научници решили све мистерије. На пример, још није јасно зашто је у једном подручју света пронађено толико чудних примерака истог облика. Ове формације изгледају прилично слично споља, али када су стручњаци испитали унутрашњу динамику помоћу микроскенирања, открили су да су све прилично различите. Биће потребна даља истраживања да би се утврдило како су се ти древни облици заправо формирали. Истраживање под називом Is the middle Cambrian Brooksella a hexactinellid sponge, trace fossil or pseudofossil? Објављено је у часопису PeerJ.
(Илустрација Nolan et al, PeerJ 2023/NASA)
(Индекс)
