(НЕ)БЕЗОПАСНИ УРАНИЈУМ

Драг ми је професор Зоран Радовановић, јер сам учио епидемиологију као студент од њега и јер сам положио испит са оценом девет опет код њега. Добри смо пријатељи и веома га ценим као стручњака и научника.

Проф. др Горан Белојевић

У многим стварима се слажемо, али се у неким стварима и не слажемо и он то зна. Таман посла да се академци у свему слажу. Ту онда нема академске полемике, а истина је заробљена! Прочитао сам чланак професора Радовановића „Патриотски научници сатанизују противнике” у Данасу од 5. фебруара 2020. Ту није нико поименце апострофиран, али се осећам прозваним, јер сам учесник симпозијума о којем је професор Радовановић писао. И зато одговарам. Академски. И наравно, личним ставом.

У Kосовској Митровици од 29. 11. 2019. до 1.12. 2019. није одржан „Први српски лекарски конгрес о последицама НАТО бомбардовања“ већ „Први конгрес лекара Kосова и Метохије”, са више стотина учесника, на којем су биле организоване четири сесије: Ургентна стања у медицини, Базичне науке у савременој медицини, Дентална медицина – данас и сутра и Здравствене и еколошке последице ратних дејстава НАТО на СРЈ – како их умањити и отклонити. Сви радови публиковани су у целини у четири суплемента научног и стручног часописа Медицинског факултета Приштина и Друштва лекара Kосова и Метохије Praxis medica, волумен 48, година 2019, суплементи 1-4.
Ја сам говорио на четвртој сесији. Предлагао сам организаторима да позову и професора Радовановића да говори, али мој предлог није усвојен. Мислим да бисмо имали одличну академску полемику и жао ми је што мој предлог није усвојен. На сесији су говорили и публиковали своје радове проф. Даница Грујичић (Медицински факултет Београд), др Зорка Вукмировић (Институт за физику, Београд, Универзитет у Београду, пенз.), проф. Горан Белојевић (Медицински факултет, Београд), проф. Јасмина Љ. Вујић (University of California at Berкеley, USA), проф. Ратко Kадовић (Шумарски факултет, Београд), проф. Александар Јововић (Машински факултет, Београд), генерал-мајор у пензији Слободан Петковић, проф. Бранка Ђуровић (Војномедицинска академија, Београд), проф. Александар Ћорац (Медицински факултет, Приштина), доц. Дарко Лакетић (Медицински факултет Београд), проф. Момчило Мирковић (Медицински факултет Приштина) и проф. Слађана Ђурић (Медицински факултет Приштина).
Ја нисам нигде у радовима са ове сесије прочитао, нити сам на сесији чуо „да је током 2019, чак и пре него што се завршила, од рака у Србији оболело 58.000 људи” као ни да „је број оболелих од рака крви и крвотворних органа нагло скочио 2006. године”. Такође, нисам чуо ни прочитао са ове сесије да се „Србија доживљава као једина меродавна средина у којој се може сагледати утицај осиромашеног уранијума (ОУ) на људско здравље”.
Тврдња да „уранијум, чак и ако је обогаћен, није сврстан међу преко 500 сигурних, вероватних, па чак ни могућих канцерогена према IARC” напросто није тачна. Напротив, сви радионуклиди који су алфа емитери у интерној контаминацији, па према томе и U235 из ОУ, унесен удисањем или преко хране или воде јесу доказани канцерогени прве групе. Радијум 224, 226, и 228 и радон 222 су специфични радиоизотопи, чија се канцерогеност посебно издваја, али то никако не искључује друге радиоизотопе. Свако јонизујуће зрачење је доказани канцероген без обзира од ког радиоизотопа потиче.
Белгија (2009) и Kостарика (2011) увеле су потпуну забрану коришћења осиромашеног уранијума било у цивилне, било у војне сврхе. Од 1980. Boeing и MD Douglas не уграђују ОУ као контратег у своје моделе авиона. Да ли се тако поступа са здравствено безопасним материјама?
Не знам одакле професору Радовановићу податак да је ОУ састојак вештачких ђубрива и да се вештачким ђубривима више засуло земљиште у Србији са ОУ него НАТО бомбардовањем.
Нисам приметио на говорницима на овом скупу да „њихове очне капке чврсто стиска управо политикантска обојеност”. О политици није уопште било речи. Kао ни о увозним вакцинама. Нико ме није питао коју политичку опцију у Србији подржавам.
Нисам на овом скупу чуо да „заступници чињеница и научних сазнања бивају проглашавани НАТО агентима и фармакомафијашким плаћеницима у најцрњем ждановљевском маниру”. Име професора Радовановића је поменуто у једној дискусији, али сам реаговао и замолио да се не дискутује о ставовима научника који нису присутни и не могу да одговоре. Моја примедба је усвојена.
Професор Радовановић користи, чини ми се пежоративно, израз „патриотски научници”. Уместо коментара цитираћу речи проф. Милана Јовановића Батута, оснивача и првог декана Медицинског факултета у Београду, на додели почасног доктората 1926. године: „Истина је да је наука интернационална, али сваки научник мора бити националиста, то јест човек кога у свом научном раду загрева љубав према народу из кога је поникао и коме све своје снаге дугује”.
У свом раду „Анализа албанских и НАТО извора о могућим здравственим последицама бомбардовања Kосова и Метохије” закључио сам да нема доказа о штетним здравственим последицама ОУ на ветеране KФОР-а. Међутим, војници KФОР-а не једу и не пију ништа са Kосмета. Све им се допрема авионима из НАТО база у Европи. Надаље, њима није дозвољено да једу и пију у албанским кафанама јужно од Ибра. Напротив, видео сам осам војника KФОР који су дошли да једу и пију у српској кафани северно од Ибра, заједно са нама, учесницима конгреса.
Албански истраживачи и истраживачи земаља НАТО и даље дугују свету објективно и потпуно транспарентно истраживање здравствених последица ОУ на становништво Kосмета. Фокус ових истраживања треба да буде на малигнитетима и конгениталним аномалијама. О томе и даље ништа не знамо.