НЕГАТИВНА (И ПРИСТРАСНА) НАУКА

Уредништво научног часописа „Сви резултати” (All Results), процењује да преко 60% експеримената у науци не производи очекиване резултате, односно проналаске. Они сматрају да велики део тих покушаја представља знање на високом нивоу, које се нажалост слабо објављује.

Дамјан Kрстајић

Ентомолози су приметили да мрави временски релативно брзо налазе храну. Kључ њихове успешности је тај што сваки мрав који крене у потрагу оставља траг, лучењем посебних хемикалија, и тако индиректно обавештава друге да не троше енергију на испитивање подручја где он претражује. На тај начин сваки мрав проверава другу област, и како се временом сужавају неиспитане површине, брзина проналаска хране зависи само од бројности мрава. Замислите, где би била данашња наука, а поготово медицина, кад би сви научници јавно обавештавали о својим неуспешним истраживањима и тако уштедели труд другима.

Статистичар Теодор Стерлинг је 1959.
године приметио да постоји пристрасност
при објављивању (publication bias) научних
радова. Анализирајући објављене радове у
часописима уочио је да су позитивни налази
вероватнији да се објаве од негативних.

Негативни налаз је термин који означава да нисмо нашли оно што смо тражили. Лекари најчешће траже да се код пацијената испита присуство болести, бактерија, малигнитета итд. , и негативни налаз је у тим случајевима добра вест. У експерименталним наукама је генерално пожељно да имамо позитиван налаз, јер то означава успешан исход истраживања. Међутим, уредништво научног часописа „Сви резултати” (All Results), процењује да преко 60% експеримената у науци не производи очекиване резултате, односно проналаске. Они сматрају да велики део тих покушаја представља знање на високом нивоу, које се нажалост слабо објављује.

Статистичар Теодор Стерлинг (Theodore Sterling) је 1959. године приметио да постоји пристрасност при објављивању (publication bias) научних радова. Анализирајући објављене радове у часописима уочио је да су позитивни налази вероватнији да се објаве од негативних. Kасније су и други научници дошли до истих закључака, а психолог Мајкл Махони (Michael J. Mahoney) је 1977. године то и експериментално показао. Махони је слао часописима разне научне чланке где је све до речи било идентично, осим неколико задњих пасуса са крајњим резултатима. Испоставило се да су радови са задњом секцијом у којој су приказани негативни налази више одбијани од оних са позитивним крајем. То је и разумљиво.

Није исто ако нова процедура, нпр. нови третман у медицини, доводи до побољшања или не. Проблем је, међутим, у очекивањима да крајњи резултати истраживања буду позитивни, и да само такви могу да се објаве. Данијеле Фанели (Daniele Fanelli) је анализирао преко 4.600 научних чланака из свих дисциплина објављених између 1990. и 2007. и уочио је тренд раста процента радова са позитивним налазима од 70,2% у 1990. до 85,9% у 2007. години. Ово може да има озбиљне последице по науку.

Аутентично научно истраживање је пут
у непознато и реално није за очекивати да
свако то путовање буде успешно. Штавише,
ако је тачна теза да преко 60% научних
експеримената не даје очекиване резултате,
онда су неуспеси пре правило него изузетак у науци.

Замислите притисак који осећа студент докторских студија који при крају установи да су резултати његових истраживања негативни, а ви не можете докторирати без објављеног рада. Сад замислите већи научни пројекат у којем су добијени негативни налази, а продужење запослења за више научника зависи од успешног објављивања рада везаног за тај пројекат.

Аутентично научно истраживање је пут у непознато и реално није за очекивати да свако то путовање буде успешно. Штавише, ако је тачна теза да преко 60% научних експеримената не даје очекиване резултате, онда су неуспеси пре правило него изузетак у науци. Стога сам подозрив према резултатима научника који имају пуно објављених успешних експеримената.

Бјорн Олсен и Kристијан Фефер (Christian Pfeffer) су помислили да је решење у подршци објављивању негативних налаза и пре 15 година су основали научни часопис само за негативне резултате у биомедицини (Journal of Negative Results in Biomedicine). Њихов успех је допринео појави сличних часописа, као и томе да се схвати значај публиковања негативних налаза. Олсен и Фефер у једном интервју износе да сваки квалитетан научни рад заслужује да буде објављен без обзира на исход.

Пре неколико година уредништво часописа
Cortex је понудило решење у виду регистрованих
извештаја у којим научни радови пролазе два
пута кроз процес стручног прегледа.

Међутим, то и даље не мења нашу, донекле разумљиву, слабост да више ценимо успех од неуспеха приликом објављивања. Пре неколико година уредништво часописа Cortex је понудило решење у виду регистрованих извештаја (registered reports) у којим научни радови пролазе два пута кроз процес стручног прегледа. Аутори прво пријаве своје истраживање и предају чланак без резултата. Уредништво заједно са прегледачима (reviewers) одбија или прихвата рад са сугестијама, независно од будућих резултата.

Колега, да ли сте пријавили? (Википедија)

На овај начин, у случају прихватања, научник добија потврду да има смисла то што ради и да је све методолошки добро припремљено пре него што изведе експеримент. Ако уради по уговореном протоколу научник може да очекује да објави добијене резултате ма какви они били. Пре публикације рад се поново прегледа да се утврди да ли је све урађено како треба, а да би се избегле манипулације, од аутора се тражи да пруже доказе да су експерименти урађени после првог прегледа.

Регистровани извештаји нису магичан лек који ће да реши све проблеме у науци и није применљив за све дисциплине, али јесте корак у правом смеру. Данас све више часописа уводи регистровање извештаја, а угледни медицински цасопис BMC Medicine је у августу прошле године објавио да су и они почели. Лично сам искусио горчину неуспешног научног подухвата. Био сам део тима који је радио на новој терапији за једну болест. Та терапија се касније показала да не доноси бољитак пацијентима. Захвалан сам старијим колегама који су истрајали да објавимо наше негативне налазе.

Има ли радости и славља поводом наше публикације? Нема. Хоће ли нам се ико захвалити за то што смо објавили наш неуспех и обавестили друге да не иду тим путем? Не верујем. Да ли је имало смисла радити на том пројекту? Kакво питање!? Сетимо се мрава! Аутор је дипломирани математичар за вероватноћу и статистику.

Референце које подржавају чињенице споменуте у чланку:

1. Kако мрави проналазе храну http://mute-net.sourceforge.net/howAnts.shtml

2. Уредништво научног часописа „Сви резултати“ (Алл Ресултс), процењује да преко 60% експеримената у науци не производи очекиване резултате http://www.arjournals.com/

3. Рад од Теодора Стерлинга из 1959. године http://amstat.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01621459.1959.10501497

4. Рад од Мајкла Махонија из 1977. године https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF01173636?LI=true

5. Рад од Данијела Фанелија http://akademiai.com/doi/abs/10.1007/s11192-011-0494-7

6. Чланак о Бјорну Олсену и Kристијану Феферу https://harvardmagazine.com/2003/01/the-power-of-negative-th.html

7. Journal of Negative Results in Biomedicine https://jnrbm.biomedcentral.com/

8. Интервју Олсена и Фефера http://archive.protomag.com/assets/the-power-of-no.html

9. Cortex уводи регистроване извештаје 1. маја 2013. године https://www.elsevier.com/editors-update/story/peer-review/spliting-thereview-process-into-two-stages

10. Више о регистрованим извештајима и ко их све уводи https://cos.io/rr/

11. BMC Medicine уводи регистроване извештаје https://blogs.biomedcentral.com/bmcblog/2017/08/24/bmc-medicinebecomes-the-first-medical-journal-to-accept-registered-reports/

12. Наш негативни налаз https://www.nature.com/articles/s41409-017-0029-9

(Извор КУН)