ARGUSOV POGLED

(NE)MOGUĆE RAZDVAJANJE

Ilustracija (Piksabej)

Hoće li Kina i SAD uspeti da izgrade odnos koji podrazumeva saradnju u oblastima od globalnog značaja i istovremeno nadmetanje na drugim poljima?

Prof. dr Džozef Naj

 Predsednik Tramp proglasio je privremeno primirje u svom trgovinskom ratu sa Kinom. Ekonomisti ističu da je su sa trgovinskog aspekta obe zemlje na dobitku, ali stratezi se žale da je Kina, u pogledu relativne moći, stekla više. Potpredsednik Majk Pens je nedavno istakao da je u proteklih 17 godina kineski BDP porastao za više od devet puta, i da bi Kinu trebalo da smatramo strateškim rivalom. Retorika ranijih administracija o saradnji sa Kinom je nestala, a koliko god Pens to poricao, mnogi posmatrači veruju da je razdvajanje već počelo.

Bivši australijski premijer Kevin Rad nedavno je sažeo mnoge pojedinosti američko-kineske ekonomske međuzavisnosti. U trgovini 19 odsto kineskog izvoza odlazi u Sjedinjene Države, dok Kina prima samo osam odsto ukupnog američkog izvoza. Međutim, uprkos ovoj asimetriji u odnosu dva naprema jedan, Amerika u ovoj igri ne drži sve karte u svojim rukama, i Kina to zna.

Što se tiče stranih direktnih investicija (SDI), ukupna vrednost američkih SDI u Kinu iznosi 269 milijardi dolara, dok je vrednost kineskih SDI u Sjedinjenim Državama dostigla cifru od 145 milijardi dolara, ali godišnje stope protoka kapitala opadaju jer obe strane pooštravaju politiku ograničenja. Na tržištima kapitala sveukupni finansijski odnos težak je više od pet biliona dolara, ukuljučujući gotovo dva biliona dolara u listinzima kineskih kompanija na američkim berzama i 1,3 biliona dolara u zvaničnom kineskom držanju američkih državnih obveznica. Kevin Rad tvrdi da, uprkos strateškim poteškoćama, dve vlade neće razdvojiti ove aranžmane.

Studenti kineskog porekla na Univerzitetu Kolumbija

Tehnologija je najosetljivija oblast zbog kineske neomerkantilističke politike. Kineski program „Napravljeno u Kini 2025” (Made in China 2025) i cilj da Kina bude vodeća zemlja u oblasti veštačke inteligencije do 2030. godine naveli su američku vladu i kompanije da budu oprezniji u pogledu visokog stepena tehnološke međuzavisnosti. U oblasti obrazovanja i talenata, preko tri miliona kineskih studenata se školovalo na američkim univerzitetima u proteklih 20 godina, a preko 350.000 kineskih studenata svake godine studira u Sjedinjenim Državama, mada je došlo do pada broja novoupisanih.

Pored toga, vojna i ekološka međuzavisnost se ne mogu razdvojiti. U vojnom pogledu, obe zemlje drže jedna drugu kao taoca nuklearnog odvraćanja. Uprkos težnjama za strateškom raketnom odbranom, postoji mnogo načina za isporuku oružja za masovno uništenje. Štaviše, obe zemlje su pozitivno angažovane na usporavanju širenja takvog oružja. Iako je nekada bila proliferator, Kina je postala zagovornik međunarodnog režima neširenja.

Klimatske promene mogu naneti veliku štetu životnoj sredini u obema zemljama. Topljenje glečera na Himalajima i na Grenlandu će naneti ozbiljne troškove. Kina je danas nadmašila Sjedinjene Države kao najveći proizvođač gasova sa efektom staklene bašte, a zajedno Kina i Sjedinjene Države proizvode 40 odsto ukupne globalne emisije. Nijedna država ne može da reši ovaj problem sama, niti ga može ignorisati. Klimatske promene slede zakone fizike, a ne politike.

Dok neke vrste međuzavisnosti proizvode asimterične ranjivosti koje se mogu upotrebiti kao strateško oružje, neke druge vrste proizvode obostranu ranjivost koju je teško izbeći bez mera saradnje. Ako je moć sposobnost da se utiče na druge da bi se postigli ishodi koje neko želi, važno je razlikovati moć nad drugima od moći s drugima. U nekim slučajevima, kao što su klimatske promene, moć može biti ostvarena jedino u saradnji s drugima.

Verovatno je da će se doći do određenog razdvajanja međuzavisnosti, posebno u oblastima koje se odnose na tehnologiju koja direktno utiču na nacionalnu bezbednost. Obe strane će želeti da ograniče ranjivosti koje ugrožavaju kritičnu infrastrukturu ili imaju značajne posledice za vojne pozicije ili političku stabilnost. Bila bi greška, na primer, dozvoliti „Huaveju” da izgrađuje naše telekomunikacione mreže, a Kina je iz bezbednosnih razloga dugo ograničavala kompanije poput „Gugla” ili „Fejsbuka”. Smanjivanje strateškog rizika bez nametanja nepotrebnih troškova je teško jer zamršene lance snabdevanja nije lako raspetljati. Ali bilateralni i multilateralni pregovori mogu pomoći da se spreči da delimično tehnološko razdvajanje pokrene stampedo ka punom protekcionizmu.

Brzi ekonomski rast Azije preusmerio je moć u taj region, ali Azija ima svoju unutrašnju ravnotežu. Kinesku moć uravnotežuju Japan, Indija i Australija, između ostalih. Niko ne želi da njime dominira Kina, mada niko ne želi ni da bude deo hladnoratovske strategije obuzdavanja koja bi podrazumevala ekonomski razvod od Kine. Ako Sjedinjene Države održe svoja savezništva, mali su izgledi da Kina može proterati SAD iz tapadnog Pacifika, a još manji da će dominirati svetom. Imamo dobre karte u rukama kad se radi o tradicionalnom strateškom rivalistvu sa Kinom.

Donald Tramp i kineski izaslanik za trgovinska pitanja Lu Hi

Teže je odgovoriti na pitanje da li će Sjedinjene Države i Kina zauzeti stavove koji će omogućiti saradnju u proizvodnji globalnih javnih dobara i upravljanje međuzavisnošću, uz istovremeno nadmetanje u drugim oblastima. Preterani strahovi i analize najgorih scenarija otežavaju takvu uravnoteženu politiku, a nagli pokušaji razdvajanja mogli bi dovesti do kreiranja neuspešne strategije koja bi smanjila našu moć.

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar