Угледни начни часопис „Природа” (Nature) недавно је исправио неправду нанету младом стјуарду „Ер Канаде”, Гаетану Дига. А шта значе изрази „риминг”, „поперс” и „фистинг”?
Проф. др Зоран Радовановић
Свест о постојању сиде зачета је пре 36 година, када је стручна јавност обавештена о појави запаљења плућа изазваног гљивицом пнеумоциста код пет младих и претходно бар привидно здравих мушкараца. Неуобичајеност се састојала у околности да пнеумоциста погађа недоношчад и особе с тешким оштећењем имуног система. Додатно изненађење представљало је сазнање да су сва петорица пацијената били хомосексуалци.
Тако је шира јавност први пут сазнала и за дешавања у посебним купатилима за хомосексуалце, састављеним од низа ушушканих собица, опремљених врло дискретним светлом. Отворена врата означавала су да посетиоца у кревету спремно чека непознати партнер, тако да су формалности упознавања и освајања биле излишне.
Тек касније се сазнало да је Гаетан
Дига био драгоцен извор информација
америчким епидемиолозима.
Тада су постали познати изрази као што су „риминг” (анилингус или орално-анални однос), „поперс” (нитратни препарати за удисање ради стимулације), „фистинг” (тј. завлачење, па затим стезање шаке у завршном цреву партнера ради изазивања оргазма) итд. Просечни посетилац купатила остваривао је три сексуална контакта током сеансе и излазио са 33 одстотном шансом да је, уз провод, зарадио сифилис или гонореју.
Наведени подаци фасцинирали су публицисту Рендија Шилтса, посебно када је уз име стјуарда „Ер Канаде”, Гаетана Дига, наишао на ознаку „пацијент О”. Калифорнијске здравствене власти тако су означавале оболеле дошљаке (Outside of California), али је Шилтс разумео да почетно слово О означава нулу, тј. да је открио нултог или индексног случаја епидемије, одговорног за њено уношење у САД. Написао је 1987. обимну књигу (653 странице) „А оркестар је наставио да свира: Политика, народ и епидемија сиде”, по којој је шест година касније снимљен филм.
Гаетан Дига је приказан као изразито леп, жовијалан, лако женствен младић, жељан провода, дакле како су га доживљавали и пријатељи. Јесте био промискуитетан, те је заиста могуће да је у свом лагодном и кратком животу остварио око 2.500 истополних контаката. Међутим, Шилтс га је осликао доријангрејовским бојама.
У тој романсираној биографији Гаетан Дига је морална наказа којој је животни циљ да зарази што више својих партнера. При изласку из купатилских „љубавних гнезда” он је, наводно, говорио својим једнократним љубавницима: „Ја имам педерску болест, а сада је имаш и ти”. Притом је, пише Ренди Шилтс, палио светло, пружајући као доказ своје лице, већ измењено раком коже.
Потписник овог текста скрушено признаје да је, уз десетине хиљада других читалаца овог својевременог бестселера у категорији фактографије, прихватио Шилтсову верзију догађаја. Оправдање му је одсуство публикованих веродостојних извештаја. Тек касније се сазнало да је Гаетан Дига био драгоцен извор информација америчким епидемиолозима. Када му се здравствено стање погоршало 1982, обријао је главу и свом бившем љубавнику жалио се како се осећа „као го”. Окренуо се Богу и тако нашао свој мир.
Већ у то време постајало је све јасније да је сида дуго присутна у САД, а мало потом као „нулти пацијент”, али с много мање извесности да се зна истина, означен је неки Роберт Р., 15-годишњи професионални сексуални радник, чији је узорак крви чуван у замрзивачу од 1969, када је умро.
Шилтс је веселог Гаетана приказао као што је Шерлок Холмс доживљавао професора Моријатрија, мирног математичара за кога је сматрао да је највећи светски злочинац. Тиме је начињен грех не само према Гаетану, већ и према целој хомосексуалној заједници, у односу на коју се нагло појачао већ постојећи отпор.
Коначну потврду тачности архивиране епидемиолошке документације о Гаетану пружили су резултати недавно обављених генетских истраживања. Структура наследних материја сачуваних вируса који су окончали Гаетанов живот не показује да је више од других био одговоран за експлозивно преношење сиде у САД. Опрости, Гаетане, што те оцрнисмо.
