Неолитски сточари и рани ратари основали су на почетку шестог миленијума старе ере село у Старчеву крај Панчева, на обали некадашњег Дунавца, једног од природних канала те велике европске реке.
Међутим, оно што је посебност на том налазишту и што га у великој мери издваја од сличних насеља раног и средњег неолита Подунавља, јесте серија од двадесетак коштаних спатула (малих кашика), веома вешто обликованих и брижљиво исполираних. Проналажене су практично у свим кућама на неолитском Старчеву, а својим обликом се сасвим приближавају савременим кашикама за јело.
Али њихова величина упаљиво одудара. Kод највећег броја примерака сам реципијент је мањи чак и од данашње кафене кашичице, а нема ни карактеристично удубљење, већ је раван. Баш због тога су рани истраживачи такве предмете на Старчеву тумачили као специфичне спатуле за мрвљење и мешање минералних боја за тканину или сликање на керамици, а не као кашике за свакодневну употребу у исхрани.
Сасвим нова проучавања голим оком невидљивих трагова употребе јасно указују на могућност да су такве спатулице заправо биле – кашичице за бебе! Иако детаљна научна студија тек треба да провери и потврди ову идеју, на неколико спатула су већ уочени отисци дечјих зубића и трагови жвакања.
Таква врста археолошких предмета у музеју, мада наизглед не толико атрактивна, представља праву инспирацију за прикупљање одговора на питања која најчешће измичу истраживачима, попут односа одраслих према деци и детињству, у времену далеке праисторије.
(Андреј Старовић, Народни музеј)
