Гробница испод хумке, ископана у Сибиру, садржи остатке 50 људи и бројне налазе. Погребна пракса и артефакти подсећају на Ските.
До открића је дошло случајно приликом уклањања земље за ново гробље. Радници су наишли на старо гробље, које припада неидентификованој култури, пише лист „Хаарец”. Испоставило се да је брдо, заправо, древна гробна хумка, пречника 30 метара и стара око 2.000 година.
Нажалост, радови су је уништили. Срећом преостао је велики део унутрашњости гробнице. Археолози са Сибирског федералног универзитета, предвођени др Димитријем Виноградовим, истражују је од 2021. године. Открили су да она садржи посмртне остатке најмање 50 људи, поред којих се налазе бројни артефакти.
Занимљиво је то да је реч локалитету који припада раније непознатој култури „скитског типа”. Међутим, евроазијски степски појас, све до североисточне Kине, био је дом бројних коњаничких номадских и полуномадских археолошких култура које руска археолошка школа назива скитским. Скити су били древни источноирански номадски народ и добри јахачи. Мигрирали су из централне Азије у понтску степу у данашњој Украјини и јужној Русији (отприлике од 7. века пре до 3. века пре нове ере).
Породична гробница је запечаћена и запаљена
Главни разлог због којег се гробница повезује са „непознатом скитском културом” јесте тај што се израз Скит не односи ни на једну ствар. Виноградов је објаснио да се термин Скит односи на тријаду археолошких карактеристика гвозденог доба. То су одређени стилови бронзаног оружја; коњска опрема за јахање и уметност која приказује стварне и митске животиње – углавном јелене, дивље мачке, птице грабљивице и митске белоглаве.
Покојници су постављени у велику правоугаону јаму, обложену дрветом и покривком од брезове коре. Вероватно је гробница имала дрвени кров, али је он уништен током скидања земље за ново гробље. Са покојницима су закопане перле, бронзане плоче, минијатурни симболични бронзани бодежи, бојне секире, ножеви, огледала, игле и керамичке посуде. Најважније је откриће плоче која приказује јелена, што је популарни мотив у сибирској скитској уметности.
Плоча која приказује јелена
Истраживачи верују да је ово место генерацијама служило као породична гробница, након чега је запечаћено и запаљено. То поткрепљује промена боје земљиште, указујујући да је било подложно јакој топлоти. Гроб би био прекривен земљом да би настао курган (гробна хумка), како га зову степки народи.
Артефакти пронађени у гробници
На основу налаза, др Виноградов и његов тим верују да гробница припада транзиционој култури коју називају тезинска. Први је то предложио покојни археолог и историчар Михаил Грјазнов, на основу археолошког налазишта на обалама реке Тес у Минусинском басену. Тензинска култура је вероватно настала на периферији познатих територија Тагарске културе током 2. или 1. века пре нове ере.
(Илустрацијe Димитри Виноградов)
(Све о археологији)
