Naučnici upozoravaju da bi Veliko slano jezero moglo nestati za pet godina ako se u američkoj saveznoj državi Juta odmah ne preduzmu mere za očuvanje vodenih površina. Da bi se zaustavilo opadanje, svake godine bi trebalo dopuniti dovoljno vode da se 30 centimetara dubine pokrije više od 10.000 kvadratnih kilometara. Stručnjaci sa Univerziteta Brigam Jang navode da se potrošnja vode u toj oblasti mora smanjiti za najmanje trećinu, a možda i za polovinu.
„Uprkos ohrabrujućem rastu zakonodavnih aktivnosti i javne svesti, većina građana Jute ne shvata koliko je situacija ozbiljna. Primeri iz celog sveta pokazuju da gubitak slanog jezera pokreće dugoročni ciklus ekoloških, zdravstvenih i ekonomskih problema”, napisali su naučnici u izveštaju, a prenosi Science Alert. „Bez koordinisanih mera, verovatno nas očekuju široko rasprostranjeno onečišćenje vazduha i vode, brojne ugrožene vrste, pad proizvodnje u poljoprivredi i industriji i smanjenje kvaliteta života”, dodali su i pozvali guvernera Solt Lejk Sitija da pokrene hitnu akciju spasavanja jezera.
Veliko slano jezero nije samo utočište važne flore i faune, ono štiti kvalitet vazduha i uklanja onečišćenje vode. Nedavna istraživanja, međutim, pokazuju da ekosistem dostiže opasnu prelomnu tačku. Kako se milioni litara vode godišnje preusmeravaju iz jezera, počeo je raste salinitet.Koncentracije soli su sada toliko visoke da se flora i fauna bore za preživljavanje. U nekim područjima, poput severnog rukavca jezera, vodena masa je postala ružičasta zbog masovnog odumiranja fotosintetskih mikroba. Kako se korito isušuju, postoji opasnost da putem čestica prašine u vazduh dospeju arsen, živa, olovo, bakar, organski zagađivači i cijanotoksini iz jezera.
Prašina sa osušene vodene površine, takođe, može oštetiti useve, degradirati tlo i uzrokovati prerano topljenje snega. Kada je u Kaliforniji presušilo slično jezero, lokalno stanovništvo je u većem postotku prijavljivalo astmu i kardiovaskularne probleme.Voda preusmerena iz Velikog slanog jezera i njegovog slivnog područja, koje se proteže na oko 23 miliona hektara, uglavnom se koristi za industrijsku poljoprivredu. Tri četvrtine potrošene iz porečja trenutno odlazi na navodnjavanje useva, a još 9 posto na ekstrakciju minerala.Najbolje, a možda i jedino rešenje za spas jezera jeste manje oslanjanje poljoprivrednika na navodnjavanje, ali to će zahtevati političke i društvene promene u Juti i okolnim državama. Ako se u prvoj polovini ove godine ne krene sa koordinisanim akcijama, naučnici upozoravaju da bi moglo biti katastrofalnih posledica.
(Indeks)
