Научници упозоравају да би Велико слано језеро могло нестати за пет година ако се у америчкој савезној држави Јута одмах не предузму мере за очување водених површина. Да би се зауставило опадање, сваке године би требало допунити довољно воде да се 30 центиметара дубине покрије више од 10.000 квадратних километара. Стручњаци са Универзитета Бригам Јанг наводе да се потрошња воде у тој области мора смањити за најмање трећину, а можда и за половину.
„Упркос охрабрујућем расту законодавних активности и јавне свести, већина грађана Јуте не схвата колико је ситуација озбиљна. Примери из целог света показују да губитак сланог језера покреће дугорочни циклус еколошких, здравствених и економских проблема”, написали су научници у извештају, а преноси Science Alert. „Без координисаних мера, вероватно нас очекују широко распрострањено онечишћење ваздуха и воде, бројне угрожене врсте, пад производње у пољопривреди и индустрији и смањење квалитета живота”, додали су и позвали гувернера Солт Лејк Ситија да покрене хитну акцију спасавања језера.
Велико слано језеро није само уточиште важне флоре и фауне, оно штити квалитет ваздуха и уклања онечишћење воде. Недавна истраживања, међутим, показују да екосистем достиже опасну преломну тачку. Kако се милиони литара воде годишње преусмеравају из језера, почео је расте салинитет. Kонцентрације соли су сада толико високе да се флора и фауна боре за преживљавање. У неким подручјима, попут северног рукавца језера, водена маса је постала ружичаста због масовног одумирања фотосинтетских микроба. Kако се корито исушују, постоји опасност да путем честица прашине у ваздух доспеју арсен, жива, олово, бакар, органски загађивачи и цијанотоксини из језера.
Прашина са осушене водене површине, такође, може оштетити усеве, деградирати тло и узроковати прерано топљење снега. Kада је у Kалифорнији пресушило слично језеро, локално становништво је у већем постотку пријављивало астму и кардиоваскуларне проблеме. Вода преусмерена из Великог сланог језера и његовог сливног подручја, које се протеже на око 23 милиона хектара, углавном се користи за индустријску пољопривреду. Три четвртине потрошене из поречја тренутно одлази на наводњавање усева, а још 9 посто на екстракцију минерала. Најбоље, а можда и једино решење за спас језера јесте мање ослањање пољопривредника на наводњавање, али то ће захтевати политичке и друштвене промене у Јути и околним државама. Ако се у првој половини ове године не крене са координисаним акцијама, научници упозоравају да би могло бити катастрофалних последица.
(Индекс)
