Научници Политехничког универзитета у Санкт-Петербургу, са колегама из Центра за технологију ћелија Института за цитологију Руске академије наука (РАН), усавршили су метод добијања људских неурона из ћелија коже.
Према речима ситраживача, ово ће поједноставити проучавање и припрему нових стратегија лечења Алцхајмерове, Хантигтонове болести и других неуродегенеративних обољења. Резултати научног рада објављени су у часопису International Journal of Molecular Sciences. „Моделирање неуропатологија на неуронима, добијеним из других ћелија помоћу ћелијског репрограмирања је кључ развоја стратегија за лечење неуродегенеративних болести”, објаснили су научници. Они истичу да овај приступ омогућава градњу персонализованих модела, заснованих на ћелијском материјалу конкретних пацијената.
Директно репрограмирање је нова метода у којој се одмах из фибробласта могу добити одрасли неурони убацивањем посебних структура из ДНК и малих молекула. Али, невоља је у ниској ефикасности, само од три до 15 процената ћелија преживи после такве трансформације. Истраживачи са универзитета у Санкт Петербургу и иу Центра за ћелијске технологије остварили су опстанак ћелија у проценту од 80 одсто.
„За разлику од неурона, фибробласти су дељиве ћелије и у тренутку трансформације могу се налазити на разним етапама ћелијског циклуса, што значајно утиче на успешност процедуре. Наша главна идеја је синхронизација ћелијских циклуса у почетном материјалу додавањем посебне материје, рапамицина. Оптимизовали смо и бројне друге аспекте у овој технологији”, објаснила је млађи научни сарадник лабораторије за молекуларну неуродегенерацију Института за биомедицинске системе и биотехнологије Универзитета у Санкт Петербургу Нина Красковска.
Метод који су предложили омогућава добијање великих популација неурона са једнаким протеинским саставом. То ће знатно смањити грешку у грађењу персонализованих модела и олакшати интерпретацију истраживања неуреодегенеративних болести. Истраживачи наглашавају да су већ разрадили примену нове методе за проучавање Хантингтонове болести, а сада стварају ћелијске моделе за лечење Алцхајмерове болести. „Наш приступ је успешно тестиран на здравим ћелијама. Настављамо истраживања уз коришћење фибробласта стварних пацијената ради процене ефикасности лекова, који су већ прошли тестирања на животињским моделима”, закључила је Красковска.
(Спутњик)
