NI VOTKA NE UBIJA VIRUS

Dok u Srbiji neki ljudi veruju da rakija ubija koronavirus, u Rusiji misle da to čini – votka. Ipak, naučnici sa Univerziteta Merilend (SAD), dokazuju da, čak, male doze alkohola slabe imuni sistem i čine čoveka podložnijim virusima i bakterijama. 

Istraživači su predložili petnaestorici mladih dobrovoljaca (prosečna starost 27 godina) da popiju zaredom pet čašica votke od 50 mililitara. Zatim su im tri puta uzimali krv – nakon 20 minuta, dva sata i pet sati. Analiza prvih uzoraka pokazala je da je unos alkohola izazvao jak imuni odgovor organizma. Međutim, nakon nekoliko sati nivo leukocita, koji igraju glavnu ulogu u prirodnoj odbrani organizma od unutrašnjih i spoljašnjih patogena, značajno se smanjio. Kasnije analize otkrile su visoku koncentraciju proteina citokoina, što može ukazivati na slabljenje imunog sistema.

Ako nije votka, možda je zdrav život 

Prema podacima kineskih naučnika, deca mnogo lakše podnose infenciju novim koronavirusom. Ona nemaju visoku temperaturu, mišićnu slabost, ni glavobolju. Međutim, što je osoba starija, simptomi i komplikacije su ozbiljniji, čak i smrtonosni. Jedno od objašnjenja je da je s godinama imuni sistem oslabljeniji, kada se broj i raznovrsnost T-limfocita smanjuje, a preostale ćelije reaguju na infekciju brže nego ranije. Kako bez votke ojačati prirodnu odbranu organizma?

San jača imuni sistem 

U jednoj od laboratorija na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu 2015. godine naučnici su inficirali rinovirusom 164 zdravih dobrovoljaca starosti od 18 do 55 godina, a zatim su pratili kod koga se razvija infekcija. Većina zaraženih je bili među onima koju su poslednje nedelje spavali manje od pet sati za 24 časa. Oni učesnici eksperimenta koji su spavali po sedam do devet sati, ostali su zdravi, uprkos infekciji. Po mišljenju autora eksperimenta, ovo je dokaz za vezu između imuniteta i kvalitetnog sna. Četiri godine kasnije, nemački istraživači su opisali mehanizam otpornosti na viruse i bakterije u zavisnosti od odmora noću.

Ilustracija (Pixabay)

Ispostavilo se da je stvar u T-limfocitima – ključnim igračima imunog sistema, koji prepoznaju inficirane ćelije, vežu se za njih i zatim ih uništavaju. Uz to, u ljudskom organizmu se nalazi nekoliko vrsta supstanci koji mogu uticati na aktivnost zaštitnika. Pod njihovim uticajem T-ćelije proizvode manje posebnih proteina, koji im omogućavaju da se spoje sa zaraženim ćelijama, i rade lošije. Međutim, u snu se koncentracija usporenih hormona značajno smanjuje i T-limfociti uspešnije deluju. Izučavanje bioloških uzoraka koji su uzeti od zdravih ljudi i dobrovoljaca koji pate od nesanice, potvrdilo je pretpostavku specijalista. Sada pokušavaju da shvate da li je moguće veštački smanjiti koncentraciju hormona koji suzbijaju T-ćelije.

Nisu svi slatkiši štetni 

Prema podacima američkih istraživača, dnevno samo 48 grama tamne čokolade koja sadrži najmanje 70 odsto kakaoa može značajno ojačati imuni sistem. Nekoliko dana su ovim proizvodom hranili pet dobrovoljaca i istovremeno im merili nivo ekspresije gena u imunološkim ćelijama.

Pokazalo se da čim je osoba pojela komadić čokolade, aktivirao se veliki broj signalnih puteva između ćelija imunološkog sistema. To je zauzvrat dovodilo do aktivacije T-limfocita i do poboljšanja rada ćelijskog imuniteta. Što je duže učesnik eksperimenta jeo čokoladu, to je efektivnije delovalo na odbrambeni sistem organizma. Naučnici pretpostavljaju da kakao zrna pomažu pri blokiranju enzima kojiutiče na funkciju proteina u imunološkim ćelijama. Uz to se aktiviraju i drugi signalni putevi u kojima učestvuju T-limfociti.

Ilustracija (Pixabay)

Zdravo raspoloženje 

Izraelski naučnici otkrili su da aktiviranje centra za zadovoljstvo u mozgu (na primer kada osoba doživljava pozitivne emocije ili pravilno rešava zadatak) pojačava imuni odgovor organizma. Istraživači su veštački stimulisali ovo područje u mozgu laboratorijskih miševa i zabeležili malu, ali statistički značajnu aktivaciju imunoloških ćelija u krvi i jetri životinja. Ističe se i da nije otkrivena jasna protivupalna usmerenost ovih reakcija.

Dan nakon stimulacije, biolozi su inficirali glodare ešerihijom koli i primetili da je nivo na kojem makrofagi i dendritske ćelije hvataju bakterije dva i po puta viši nego kod nezaraženih životinja u kontrolnoj grupi. Pored toga, kod zaraženih miševa imunološki odgovor u slezini i jetri je bio jači. Prirodna odbrana organizma protiv bakterija i virusa počela je da slabi samo nedelju dana nakon delovanja na mozak. Autori rada smatraju da ovo objašnjava efikasnost placeba u lečenju infekcija. Dejstvo lekovitih šupljina povezano je sa pozitivnim očekivanjima od njihovog unosa. A sistem nagrađivanja mozga, kojem pripada centar zadovoljstva, takođe učestvuje u formiranju očekivanja.

(Izvor Sputnjik)

DEČJI SAPUN PRE SVIH

Najbolji sapuni protiv virusnih infekcija su dečiji i sapun za pranje rublja, izjavila je dr Ljudmila Lapa za televiziju „Moskva 24”.

Ilustracija (Depositphotos Alexraths)

 Prema njenim rečima, upravo se u ovim vrstama sapuna nalaze komponente koje efikasno spiraju viruse i bakterije. Ona je podsetila da je važno da se ruke peru najmanje 20 sekundi. Nakon pranja, posavetovala je da se nanese zaštitna krema sa vitaminom „F” (omega 3). „Ispostavilo se da se virus skuplja na samom sloju kreme, pa ga je lako isprati”, objasnila je ona. Dečji sapun pogodan je i za osobe sa osetljivom kožom, rekao je mikrobiolog Evgenije Plisov.

„Sapun je dezinfekciono sredstvo, posebno u borbi protiv koronavirusa koji, osim proteinskog kapsida, ima i lipidnu membranu”, objasnio je naučnik.

 Sa svoje strane, imunolog Vladislav Žemčugov objasnio je da se lipoproteinski omotač virusa korona uništava sapunom čak i bez baktericidnih dodataka. Zbog toga nema velike razlike između običnog i antibakterijskog sapuna, zaključio je specijalista.