Пронађен камени алат стар три милиона година (најстарији ове врсте), али га вероватно нису правиле наше далеке претече.
Археолози су открили камено оруђе на локалитету у југозападној Kенији које би могло да буде старо до три милиона година, што га чини најстаријим ове врсте. Оно што додатно изненађује, алати су пронађени поред фосила хоминина Paranthropus-а, који није предак модерних људи. Откриће потврђује претпоставку да су хоминини ван нашег рода Homo, такође, користили камено оруђе. Уједно, оно помера раздобље Олдованске технологије – традиције израде алата у источној Африци из раног палеолита – за стотине хиљада година у прошлост
Алати и зуби из Њајанге били су у седиментима старим између 2,6 и 3 милиона година. Томас Пламер сугерише да би алати могли да буду из горњег краја тог опсега, стари око 2,9 милиона година. Пређашње откривене Олдованске алатке, које су важиле за најстарије, биле су старе 2,6 милиона година, а откривене су у региону Афар у Етиопији, више од 1.200 километара северно.
Палеоантрополошкиња Ема Фајнстон, помоћница кустоса у Природњачком музеју у Kливленду (Охајо), каже да је пре много година сугерисано да је Paranthropus можда користио алат. Али идеја није добро прихваћена, делом зато што се сматрало да су Homo хоминини – који су дефинитивно користили камено оруђе – паметнији, и зато што су Paranthropus–и имали велике зубе и вилице, па је закључено да им можда за обраду хране није био потребан алат. Али са новим откриц́ем, „сада се сви предомишљају”, каже Фајнстонова, која је била део тима од 2014. до 2022. године на Њајанги, археолошком налазишту у југозападној Kенији на обали језера Викторија.
Налазиште најстаријег каменог оруђа (SWNS/Profimedia)
Тамо постоји велики природни амфитеатар испуњен каменим оруђем – углавном направљеним од стена као што су кварц и риолит – и фосилизованим костима животиња које су јели рани хоминини. Алати укључују оштре комаде за сецкање и стругање; камена језгра, или изворни материјал, од којег су направљени.
Технолошки пробој
Истраживачки тим, предвођен Томасом Пламером, на овој локацији идентификовао је више од 300 Олдован алатки током скоро 10 година; 2019. године открили су и зуб Paranthropus-a. Још један зуб друге јединке Paranthropus-а откопан је усред фосилизованих разбацаних и искасапљених костију нилског коња. Већини истраживача која је мислила да је Paranthropus за јело користио само своје чврсте зубе и вилице кажем: Ево имате Paranthropus-а откривеног заједно са каменим алатима и искасапљеним нилским коњем”, каже Пламер, професор антропологије на Kвинс колеџу Градског универзитета Њујорка и главни аутор студије објављене данас у часопису Science.
Истраживачи не могу да буду сигурни да је Paranthropus направио и користио ове алате, јер су хоминини из других родова – као што је Homo habilis – такође посец́ивали област Њајанга. Алати и зуби из Њајанге били су у седиментима старим између 2,6 и 3 милиона година. Пламер сугерише да би алати могли да буду из горњег краја тог опсега, стари око 2,9 милиона година. Пређашње откривене Олдованске алатке, које су важиле за најстарије, биле су старе 2,6 милиона година, а откривене су у региону Афар у Етиопији, више од 1.200 километара северно. Иако су неке старије камене алатке, које датирају пре 3,3 милиона година, откопане на једном месту у северозападној Kенији, развој мањих и лакших алата Олдована био је технолошки продор.
Упркос свом грубом изгледу, Олдовански алати постали су распрострањени широм Африке, па чак и ван ње, а правили су се и користили више од милион година од стране различитих врста Homo. „Олдован алати су заиста важна технологија”, истиче дотични професор археологије. „То је истакнуто и кроз простор и кроз време.” Он се нада да би будући налази фосила Paranthropus-а могли да учврсте идеју да је овај не-Хомо хоминин можда направио оруђе. Штавише, неколико каснијих локација на којима су откривени фосили Paranthropus-а у близини камених оруђа мораће да се прегледају изнова: Можда је Paranthropus створио оруђе, а не Homo.
Убијање нилских коња
Још један занимљив аспект открића из Њајанге је да су хоминини у то време убијали нилске коње, каже Бернард Вуд, палеоантрополог са Универзитета Џорџ Вашингтон у Вашингтону, који није био укључен у студију. Неки истраживачи сугеришу да се убијање тако великих животиња догодило много касније, након што су хоминини постали већи и вештији у лову. „Нико не каже да су ловили ове велике животиње, можда су наишли на њих док су умирале и схватили да могу да искористе њихово месо и кости”, подсећа он.
Људски еволуциони биолог Нил Роуч са Универзитета Харвард, који није био укључен у студију, додаје да човеколики мајмуни и мајмуни, попут капуцина, праве камено оруђе, па би се могло очекивати да су и неки не-Homo хоминини користили такве предмете.
Илустрација (S. E. Bailey, Homa peninsula paleoanthropology project/SWNS/Profimedia)
