Dugo se verovalo da je Teodorin prsten pripadao kraljici Teodori. Međutim, ispostavilo se da je to prsten Konstantina Nemanjića. Tobožnji Teodorin”prsten je pronađen u toku amaterskih iskopavanja 1915. godine u manastiru Banjska u jednoj od grobnica crkve Svetog Stefana. Zlatni prsten je postao poznat po ćiriličnom natpisu: „Ko ga nosi neka mu Bog pomogne”, a i predstavi dvoglavog orla. On se datuje u početak 14. veka. Ktitor Banjske bio je kralj Milutin.
Do pre nekoliko godina verovalo se da je prsten pripadao kraljici Teodori, prvoj ženi Stefana Uroša III Dečanskog i majci cara Stefana Dušana. A i da je reč o njenoj grobnici, gde je prsten pronađen. Kraljica Teodora je umrla pre 1314. godine i verovatno je sahranjena u crkvi manastira Sveti Stefan u Duljevu. Novija istraživanja su, kako saopštavaju iz Narodnog muzeja Srbije, pokazala da je verovatno prsten pripadao Konstantinu Nemanjiću. On je bio sin kralja Milutina, koji je tragično stradao 1322. godine. „Rezultati arheoloških i antropoloških analiza posvedočili su da je na mestu nalaza prstena bio sahranjen muški član porodice Nemanjić, koji je u trenutku smrti imao oko 40 godina”, kažu u Naordnom muzeju Srbije.
Devet godina nakon iskopavanja odlučeno je da se prsten pokloni prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. Arheolozi su pronašli prepisku u kojoj se opisuje ovaj događaj. Prestolonaslednik je zatim prsten darovao advokatu, a ovaj Narodnom muzeju 1926. godine. Tadašnji čuvar obe ustanove Miloje Vasić se odmah pobunio, jer jer reč o nezakonitim iskopavanjima i istakao da su takvi predmeti državna svojina.
(Sve o arheologiji)
