Сателитски подаци показују да је површина морског леда пала на 15,94 милиона квадратних метара. Шта се дешава?
Почетком фебруара укупна површина морског леда, на обе поларне капе, односно збирно на Арктику и Антарктику пала је на 15,94 милиона квадратних метара што је најнижи ниво откако је 1979. отпочето вођење евиденције, показују сателитски подаци, пише Kлима101. Важно је нагласити да се подаци односе на морски лед који плута на површини океана на Арктику и Антарктику и не обухватају лед на копну као што су ледене плоче и ледници. Ипак, то не умањује чињеницу да се и њихове површине смањују у светлу климатских промена.
Један део површина океана замрзава се током зиме док се током лета топи. Површине које се заледе током зиме могу у појединим годинама бити веће или мање у односу на површине које се истопе, међутим услед климатских промена, последњих деценија истопљене површине углавном премашују залеђене. Са друге стране, имајући у виду да се график односи на површине на обе хемисфере, треба узети у обзир да се периодични циклуси замрзавања и топљења на северном и јужном полу одвијају током различитих делова календарске године. Тренутно је на Арктику зима, а на Антарктику лето.
На Арктику минимум морског леда достиже се обично током септембра, а максимум у марту. На Антарктику ситуација је обрнута – минимум морског леда дешава се у марту, а максимум током септембра. Kако наводи амерички Национални центар за снег и лед (NDSIDC), у касну зиму северне хемисфере, арктички морски лед у просеку покрива 15,5 милиона квадратних километара, а док у касну зиму јужне хемисфере, антарктички око 18,5 милиона квадратних километара. Антарктик у лето трпи много веће губитке леда с обзиром на то да његова површина, крајем лета, падне на свега 2,5 милиона квадратних километара, док на Арктику просечно износи око 6,5 милиона квадратних километара. Међутим, важно је напоменути да је од 2002. константно испод те бројке.
У нормалним околностима, када је на половима током године максимална површина под морским ледом она износи око 25 милиона квадратних километара, што је два и по пута више од површине Kанаде. То значи да се на око 15 одсто површине светских океана формира морски лед током најмање једног периода године. Иако одређену улогу у губицима морског леда игра и природна варијабилност, температуре у арктичком и антарктичком региону расту више од светског просека који износи 1,1 °C доприносећи његовом повлачењу. Тако је прошлогодишња студија показала да се Арктик загрејао чак четири пута брже од остатка планете од 1979. до 2021. године. Док стање није ништа сјајније ни на самом југу: тамо је за 3,2°C топлије. Температура у површинским слојевима воде на западу Антарктичког полуострва порасла је преко 1°C.
(Национална геиграфија)
