Анализе трагова какаоа на керамичким посудама старим 5.300 година су показале да најранији састојак потиче из Еквадора.
Сматрало се да је чоколада прво настала у Мексику и Централној Америци. Међутим, научници су пронашли доказе који указују на то да су древни људи пили какао у Еквадору пре најмање 5.300 година. Трагови какаоа пронађени су на керамичким посудама на древном церемонијалном месту на локалитету Санта Ана-Ла Флорида.
Ово откриће објављено је у часопису Naturfe Ecology and Evolution. Тим међународних истраживача предвођен је археолозима Соњом Зарило и Мајклом Блејком са Универзитета Британске Kолумбије. Група научника је истражила најраније доказе о какаоу и тиме су сазнали да је чоколадно дрво припитомљено најмање 1.500 година раније. И знатно јужније него што се мислило.
„Наши налази подржавају хипотезу да је Theobroma cacao припитомљен у Јужној Америци најмање 1.500 године пре него што је пренет у Централну Америку и Мезоамерику”.
Познато да је какао или семе тропског зимзеленог дрвета заузело истакнуто место у културама Олмека и Маја у Мезоамерици. Дуго су истраживачи претпостављали да се припитомљавање и рана употреба ове биљке догодила пре око 3.900 година у Централној Америци. А да се пракса прављења чоколаде проширила на југозапад САД око 1000. године нове ере. Нова студија ДНК какаоа дала је друге одговоре. Пића прављена од Theobroma spp. била су саставни део готово свих друштвених и ритуалних догађаја међу Астецима и њиховим савременицима.
Предмети који садрже доказе припитомљеног какаоа (Zarrillo et al. 2018, fig. 2)
Kакао је био једна од најцењенијих роба у Мезоамерици у 16. веку. Европљани су почели да цене овај напитак (chocolatl – чоколаду на језику Астека), што је довело до модерне индустрије чоколаде. У претколумбовској Мезоамерици, семе какаоа је сушено, млевено и прављено у разне кашице и пића (али не и чврсту чоколаду) комбиновањем различитих састојака и арома. Kакао је био економски и политички важан јер је семе било кључна роба у трговини. Узгајао се на великим плантажама. Kоришћен је као плаћање данка и валута.
Разни чоколадни напици, а посебно пенаста пића од какаоа имали су истакнуту улогу у ритуалима, гозбама и у конзумирању код елите. За њихову припрему, складиштење и сервирање коришћене су специјализоване посуде. Дрвеће какаоа, махуне, семе и пића су, такође, били интимно повезани са њиховим митовима и боговима. О какаоу се зна вековима уназад. О њему се бележило, посебно у Дрезденском кодексу Маја и у Мадридском кодексу, на керамичким посудама и симболизовало у астечким резбаријама и цртежима.
Санта Ана-Ла Флорида (SALF) је најраније познато археолошко налазиште културе Мајо-Чинчипе, која је постојала на ввисоравни Еквадора од око 5500-1700. године п.н.е. Древно насеље се налази у еколошки транзиционој зони или типу подручја где археолози често проналазе доказе о првом припитомљавању биљака и животиња.
Остаци церемонијалног комплекса (C. Lanaud, CIRAD)
На овом локалитету, који се ископава од 2002. године, пронађени су остаци кукуруза, пасуља, маниоке, слатког кромпира, чили папричица и какаоа. Наравно, и предмети материјалне културе попут керамике, камених чинија и накит. Насеље Санта Ана-Ла Флорида је вероватно било церемонијални центар, са неколико десетина малих зграда смештених око централног трга.
„До сада је постојала дуготрајна идеја да је чоколада прво настала у Мексику и Централној Америци”, рекао је археолог Мајкл Блејк у студији. Реч „чоколада” је европска интерпретација речи Маја за „горку воду” – опис ритуалног пића припремљеног од ферментисаног и печеног пасуља са чоколадног дрвета (Theobroma cacao).
„Да бисмо тестирали присуство остатака Theobroma cacao у SALF-и, анализирали смо артефакте из гробница, са ђубришта, потопљеног пода трга, наслага грађевинског отпада и церемонијалног огњишта”, укључијући „керамичке посуде, ћупове и флаше, а и камене зделе, жрвњеве и један тучак”, написали су истраживачи у научном раду.
Припрема и испијање какаоа код древних Маја-мурал у пирамиди Kалакамул у Мексику (Carracaso Vargas et al. 2009, fig. 3)
Kакао (Theobroma cacao L.) је важна економска култура, али су студије о историји његовог припитомљавања и ране употребе ограничене. Међутим, геномска истраживања показују да је највећи диверзитет Т. cacao-а у горњој амазонској области северозападне Јужне Америке. Тиме је студија указала на овај регион као на почетно место припитомљавања.
Истраживачи су, такође, истакли да су „ове биљке врло вероватно служиле као важан извор хране, пића, лекова, стимуланса и за употребу у церемонијама у Санта Ана-Ла Флориди”, а и да је ово „доказ о раној размени друштвено и економски важних биљака, технологија и идеја између два континента”.
(Све о археологији)
