Astronomi su, možda, rešili jednu misteriju staru 40 godina.
Astronomi su mislili da razumeju termonuklearne eksplozije u zvezdama, no najnovije otkriće pokazalo je da još imaju mnogo toga da nauče.Novootkrivena vrsta zvezdane eksplozije mogla bi pomoći da se bolje razumeju termonuklearna događanja na mrtvim zvezdama.Novi fenomeni nazivaju se mikronove, a odvijaju se na površini belih patuljastih zvezda koje aktivno gutaju materijal iz bliskog binarnog saputnika (druge zvezde).
Nakupljanje materijala na belom patuljku rezultira lokalizovanim termonuklearnim praskom, odnosno mikronovom.Te eksplozije su viđene kako izgaraju desetine do stotine triliona kilograma zvezdanog materijala u satima.Ako je to teško zamisliti, to je istovetno sa nekoliko milijardi Velikih piramida u Gizi ili oko hiljaditog delića Mesečeve mase. „Fenomen dovodi u pitanje naše razumevanje kako se događaju termonuklearne eksplozije u zvezdama. Mislili smo da to znamo, ali ovo otkriće predlaže potpuno novi način da to postignemo”, kaže astrofizičarka Simone Skarinđi sa Univerziteta Daram u Velikoj Britaniji.
Beli patuljci u bliskim binarnim sistemima mogu funkcionisati kao termonuklearne eksplozivne mašine. Beli patuljak je ono što je poznato kao mrtva zvezda, odnosno preostalo kolabirano jezgro nakon što je zvijezda glavnog niza ostala bez goriva i izbacila svoj spoljašnji materijal. Ostale zvezde ove vrste, u različitim masenim klasama, uključuju neutronske zvezde i crne rupe.
„Prvi put smo videli da se fuzija vodonika može dogoditi i na lokalizovan način. Gorivo vodonika može biti sadržano u podnožju magnetskih polova nekih belih patuljaka, tako da se fuzija događa samo na tim magnetskim polovima.”
Jezgro belog patuljka je vrlo gusto. Zvezde belih patuljaka imaju masu do 1,4 puta veću od mase Sunca, upakovanu u kuglu veličine Zemlje. Mnoge od njih mogu se naći u binarnim sistemima.U retkim slučajevima, oko 10 ih je identifikovano u našoj galaksijii, članice binarnih sistema su dovoljno blizu da beli patuljak odvoji materijal od druge zvezde, što rezultira takozvanom ponavljajućom novom.
Dok se dve zvezde vrte jedna oko druge, manji, gušći i masivniji beli patuljak izvlači materijal – prvenstveno vodonik iz svojeg para. Taj se vodonik nakuplja na površini belog patuljka, gde se zagreva.Povremeno masa postaje toliko velika da su pritisak i temperatura na dnu sloja dovoljni da izazovu termonuklearnu eksploziju, nasilno izbacujući višak materijala u svemir. Ta se ekplozija zove nova.
Mikronova, otkrili su Skarinđi i njegov tim, jeste poput manje verzije ove eksplozije.Istraživači su prvi identifikovali belog patuljka koji emituje mikronovu u podacima TESS teleskopa (Transiting Exoplanet Survey Satellite) za lov na egzoplanete. TESS je optimizovan za pronalaženje vrlo malih varijacija sjaja u zvezdama s egzoplanetama u orbiti; egzoplaneta koja prolazi ispred zvezde uzrokuje vrlo malo zatamnjenje.
U podacima TESS-a tim je otkrio mikronove kada je pronašao kratki bljesak svetlosti iz bielog patuljka, a ne zatamnjenje. To je podstaklo potragu za sličnim događajima kod drugih belih patuljaka. Ukupno su pronašli tri praska, od kojih je treći, nakon naknadnih posmatranja, doveo do otkrića dosad nepoznatog belog patuljka.No, bljeskovi su bili suviše mali da bi bili nova, koja je snažniji i dugotrajniji. Stoga je tim krenuo u pronalaženje scenarija koji bi mogao objasniti opažanja. Otkrili su da su najverovatnije objašnjenje mikronove, odnosno novi tip eksplozija u svemiru.
Kada je beli patuljak sa snažnim magnetskim poljem u bliskom binarnom sistemu, on može usisavati materijal iz svog suputnika. Magnetsko polje provodi taj materijal do polova belog patuljka, gde se nakuplja da bi na kraju izazvao izbijanje, slično (ali manjeg razmera) od tipične nove belih patuljaka.
„Prvi put smo videli da se fuzija vodonika može dogoditi i na lokalizovan način. Gorivo vodonika može biti sadržano u podnožju magnetskih polova nekih belih patuljaka, tako da se fuzija događa samo na tim magnetskim polovima. To dovodi do eksplodiranja mikrofuzionih bombi, koje imaju oko milioti deo snage eksplozija nova, otuda naziv mikronova”, kaže astronom Paul Hrut sa Univerziteta Rodbaud u Holandiji.
Rezultat ovog istraživanja bi mogao rešiti decenijama dugu misteriju. Naime, jedan od belih patuljaka, u binarnom sistemu TV Columbae, posmatran je kako pokazuje slične bljeskove tokom poslednjih četrdesetakk godina. Slične eksplozije zabeležene su i na drugim visoko magnetizovanim belim patuljcima tokom godina.Ovo otkriće sugeriše da bi mikronove mogle biti prilično česte, ali astronomi će morati prikupiti više opažanja da bi ih dublje razumeli. „To samo pokazuje koliko je svemir dinamičan. Ovi događaji mogu biti prilično česti, ali zato što su tako brzi da ih je teško uhvatiti u akciji”, ističe Simone Skarinđi.Istraživanje je objavljeno u znanstvenom časopisu Nature.
(Izvor Zimo)
