Три геолошка модела дају увид у историју Земље и помажу да се боље разумеју земљотреси и вулкани.
„Kренули смо од постојећег знање о граничним зонама плоча”, рекао је др Дерик Хастерок, са Одсекa за науке о Земљи на Универзитету Аделејд у Аустралији, који је предводио тим који је направио нове моделе. Тим је направио три нова геолошка модела: модел плоча, модел регија (province) и модел набирања (orogeny).
„Постоји 26 набирања – процес формирања планина – који су оставили траг у данашњем изгледу Земљине коре. Многи од њих, али не сви, повезани су са формирањем суперконтинената”, рекао је др Хастерок. „Открили смо да граничне зоне плоча чине скоро 16 одсто Земљине коре и још већи удео, 27 одсто, континената. Наш нови модел за тектонске плоче боље објашњава просторну дистрибуцију 90 одсто земљотреса и 80 одсто вулкана из последња два милиона година, док постојећи модели обухватају само 65 одсто земљотреса.”
Kарта тектонски плоча са геолошким регијама
„Наш рад нам омогућава да ажурирамо мапу тектонских плоча и континената које се налазе у уџбеницима. Постојећи модели плоча нису ажурирани од 2003. године”, објашњеава аустралијски научник. Нови модел плоча укључује неколико нових микроплоча укључујући Mackuarie микроплочу која се налази јужно од Тасманије и микроплочу Јарца која раздваја индијску и аустралијску плочу. „Да бисмо додатно обогатили модел, додали смо тачније информације о границама зона деформације: претходни модели су их показивали као дискретне области, а не као широке зоне”, објаснио је др Хастерок.
На овом увећаном детаљу интересантно је видети да једна посебна гранична зона (зелена линија) полази од Егејског мора у Грчкој, да иде преко Скопља, Београда, Загреба и завршава преко Словеније у Алпима. Из искуства знамо да заиста живимо на трусном подручју, не само геотектонском, него у сваком смислу.
„Највеће промене у моделу плоча биле су у западној Северној Америци, која често има границу са Пацифичком плочом исцртаном као раседи Сан Андреас и Kраљице Шарлоте. Али новоонацртана граница је много шира, отприлике 1.500 километара, од раније нацртане уске зоне”, истакао је др Хастерок. „Друга велика промена је у централној Азији. Нови модел сада укључује све зоне деформације северно од Индије док се плоча булдожерски пробија у Евроазију. Модел плоча се може користити за побољшање модела ризика од геохазарда; модел набирања помаже у разумевању геодинамичких система и бољем моделу еволуције Земље, а модел регија се може користити за побољшање истраживања минерала.”
(Астрономски магазине)
