Naučnici otkrili kako i kada će izumreti većina života na Zemlji.
Zemljina atmosfera trenutno je vrlo bogata kiseonikom, no nije uvek bilo tako, niti će ostati tako.Novo istraživanje pokazuje da će kroz milijardu godina kiseonika biti toliko malo da će većina višećelijskih aerobnih organizama, zavisnih od ovog gasa, izumreti.Kiseonik danas čini oko 21 odsto atmosfere naše planete. Takva atmosfera idealna je za velike i složene organizme, poput ljudi, kojima je kiseonik neophodan za život.
No, rano u Zemljinoj povesti količine kiseonika bile su znatno niže i verovatno će opet biti niske u dalekoj budućnosti.U novom istraživanju, objavljenom u časopisu Nature Geoscience, Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Funabašiju u Japanu i Kris Rajnhard iz Tehnološkog instituta Džordžija u Atlanti modelirali su klimatske, biološke i geološke sisteme na Zemlji da bi predvideli kako će se atmosferski uslovi menjati.
Drastičan pad kiseonika
Istraživači kažu da će Zemljina atmosfera održavati visok iznos kiseonika još sledećih milijardu godina pre nego što će se dramatično brzo vratiti na niske koje podsećaju na one koje su postojale pre razdoblja poznatog kao Veliki događaj oksidacije od pre oko 2.4 milijarde godina. „Otkrili smo da atmosfera bogata kiseonikom neće biti trajna odlika Zemlje”, rekao je za New Scientist Kazumi Ozaki.
Model predviđa da će deoksigenacija atmosfere, sa atmosferskim O2 koji naglo pada na iznose koji podsećaju na Zemlju drevnih organizama arheja, biti najverovatnije pokrenuta pre početka vlažnih stakleničkih uslova u klimatskom sistemu Zemlje i pre velikog gubitka površinske vode iz atmosfere.
Jedan od glavnih razloga za promenu biće porast toplotne energije koju će oslobađati Sunce. Istraživači smatraju da će to dovesti do smanjenja količine ugljen-dioksida u atmosferi jer CO2 upija toplotu i potom se razgrađuje. Ozaki i Rajnhard procenjuju da će za milijardu godina količina ugljen-dioksida postati toliko niska da organizmi koji zavise od njega za fotosintezu, među kojima i biljke, neće moći preživeti ni proizvoditi kiseonik. Masovno izumiranje ovih fotosintetskih organizama biće primarni uzrok ogromnog smanjenja količina kiseonika u atmosferi.
„Pad iznosa kiseonika biće vrlo, vrlo ekstreman – govorimo o milion puta manje kiseonika nego danas”, kaže Rajnhard. Naučnici, takođe, procenjuju da će se uporedno količine metana povećati tako da će biti oko 10.000 puta veće od današnjih.
Gubitak za 10.000 oodina
Kad se promene u Zemljinoj atmosferi jednom počnu događati, one će brzo napredovati: proračuni tima ukazuju da bi atmosfera mogla izgubiti kiseonik u samo 10.000 godina. „Biosfera se ne može prilagoditi tako dramatičnoj promeni okoline”, kaže Kazumi Ozaki.Nakon drastičnog pada iznosa kiseonika, na Zemlji će ponovo zavladati mikrobi, tumači Rajnhard i dodaje: „Svet anaerobnih i primitivnih bakterija, koji se trenutno krije u senci, opet će zavladati”.
Kopneni život prestaće da postoji, kao i vodeni život. Ozonski omotač, koji se sastoji od kiseonika, a deluje kao zaštita od zračenja, iscrpiće se izlažući Zemlju i njene okeane visokim dozama ultraljubičastog svetla i toplote iz užarenog Sunca.
Autori u sažetku ističu da njihov model predviđa da će deoksigenacija atmosfere, sa atmosferskim O2 koji naglo pada na iznose koji podsećaju na Zemlju drevnih organizama arheja, biti najverovatnije pokrenuta pre početka vlažnih stakleničkih uslova u klimatskom sistemu Zemlje i pre velikog gubitka površinske vode iz atmosfere.
Vanzemaljski život
Istraživanje je sprovedeno u sklopu projekta NASA koji traga za nastanjivim planetama, a predviđanja imaju implikacije na traženje života na drugim planetima. Za identifikaciju naseljivih planeta obično se koriste biosignali koji ukazuju na to da na njima postoji kiseonik. „Kisik je u mnogim svojim oblicima vrlo važan biosignal jer je tako jako isprepleten sa životom na Zemlji”, kaže Natali Alln sa Univerziteta Džon Hopkins u Merilandu.
Međutim, novo istraživanje pokazuje da je prisutnost kiseonika promenjiva i da možda nije trajno stanje na nastanjivoj planeti. „Postojanje kiseonika ukazuje da za planete oko drugih zvezda, koje su vrlo slični Zemlji, velike količine kiseonika možda neće biti otkrivene u njihovoj atmosferi, čak i ako mogu podržati ili su podržavale složeni život”, kaže Kevin Ortiz Cebalos s Univeziteta Portoriko. „Neotkrivanje kiseonika u atmosferi planeta ne znači da one nisu naseljive”, dodao je on.
Kazumi Ozaki i Kris Rajnhard predlažu da bi se za traženje vanzemaljskog života, umesto kiseonika, mogli koristiti drugi biosignali. Primerice, maglina ugljovodonika u atmosferi planete mogla bi predstavljati dugotrajniji potpis vanzemaljskog života.
(Izvor Indeks)
