Tokom različitih geoloških era ogromne kopnene mase su zauvek iščezle pod vodom. Kako su nestali Argoland, Velika Adrija i Zelandija?
Izgubljeni kontinenti su fascinantan koncept, ukorenjen u mitologiji, književnosti i pseudonaučnim teorijama, više nego u geologiji ili konvencionalnoj nauci. Ali daleko od toga da oni nisu postojali.Prvi put koncept se spominje u Platonovim dijalozima „Timej” i „Kritija”. Moćno ostrvo ili kontinent koji se nalazio iza Herkulovih stubova – danas mesto poznato kao Gibraltarski moreuz – potonuo je u okean za jedan dan. Atlantida je inspirisala bezbroj pretpostavki i istraživanja, iako je većina naučnika smatra fikcijom koju je Platon smislio da ilustruje svoje političke teorije.
Nedavno je grupa geologa sa Univerziteta Utreht u Holandiji objavila fascinantno otkriće: lokaciju izgubljenog kontinenta Argoland. To je, zapravo, bio ogroman deo kopna koji se pre 155 miliona godina odvojio od Zapadne Australije, a sa njim je činio deo drevnog superkontinenta Gondvana.
Sličan primer je Lemurija, hipotetički „izgubljeni kontinent”, za koji su u 19. veku neki naučnici verovali da postoji u Indijskom ili Tihom okeanu, da bi objasnili geografsku distribuciju određenih vrsta. Ideja o Lemuriji i Atlantidi je naveliko diskreditovana u naučnoj zajednici. Međutim, postoje i izgubljeni kontinenti koji su stvarno postojali tokom različitih geoloških era.
Nedavno je grupa geologa sa Univerziteta Utreht u Holandiji objavila fascinantno otkriće: lokaciju izgubljenog kontinenta Argoland.To je, zapravo, bio ogroman deo kopna koji se pre 155 miliona godina odvojio od Zapadne Australije, a sa njim je činio deo drevnog superkontinenta Gondvana.Gondvana je bila kopnena masa koja je obuhvatala ne samo Australiju, već i Južnu Ameriku, Afriku, Indiju i Antarktik.Dokaz o odvajanju je otkriven u fosilima, planinskim lancima i stenovitim formacijama, mestima gde često leže skriveni tragovi kontinentalnih podela.
Ovo uzbudljivo otkriće baca novo svetlo na istoriju Zemlje i evoluciju kontinenata, pružajući potpuniju perspektivu o tome kako su se formirali i udaljavali tokom miliona godina. I to nije jedini primer.Tokom 2019. naučnici sa Univerziteta u Utrehtu i Oslu izvršili su impresivnu rekonstrukciju istorije Velike Adrije. Iako je veliki deo ovog drevnog kontinenta potopljen pod vodama Sredozemnog mora, otkriveni su ostaci u formi krečnjaka i drugih stenskih formacija. Ovaj dokaz se proteže od Španije do Irana.
Na vrhuncu, Zelandija je imala površinu od oko 4.900.000 kvadratnih kilometara, što je čini većom od Grenlanda ili Indije danas, čak i od polovine Australije. Imala je duguljast i uzan oblik, koji se protezaood Nove Kaledonije na severu do iza subantarktičkih ostrva Novog Zelanda.
Velika Adrija se pojavila kao posebno kopno nakon otcepljenja od Gondvane pre otprilike 240 miliona godina. Kopnena masa je započela svoje kretanje ka severu pre oko 140 miliona godina, a njena veličina je uporediva s modernim Grenlandom. Pre 100 do 120 miliona godina Velika Adrija se sudarila sa regionom koji danas poznajemo kao Evropa. Ovaj uticaj je prouzrokovao njegovu fragmentaciju i delimično potonuće ispod evropskog kontinenta. Ono što je ostalo iznad, danas poznajemo kao planinske pojaseve Apenina, neke oblasti Alpa, Balkana, Grčke i Turske.
Kontinent Zelandijaje još jedan sličan primer. To je kopnena masa potopljena nakon što se odvojila od Azije pre otprilike 60-85 miliona godina, odnosno nakon što se australijsko-zelandski kontinent otcepio od Antarktika pre otprilike 130-185 miliona godina. Oko 90% ovog kontinenta je na kraju potonulo u Tihi okean pre oko 23 miliona godina.Na svojem vrhuncu, Zelandija je imala površinu od oko 4.900.000 kvadratnih kilometara, što je čini većom od Grenlanda ili Indije danas, čak i od polovine Australije. Imala je duguljast i uzan oblik, koji se protezao od Nove Kaledonije na severu do iza subantarktičkih ostrva Novog Zelanda na jugu. Trenutno je veći deo Zelandije pod vodom, pri čemu je Novi Zeland njen deo koji se nalazi iznad mora.
(Ilustracija Shutterstock)
(Nacionalna geografija)
