Astronomi tvrde da su otkrili dosad najstariju crnu rupu. Nastala je 470 milijuna godina nakon Velikog praska i otkrivena je rendgenskim zracima pomoću Nasinih teleskopa. Postoje „snažni dokazi” da je odmah bila masivna i vjruje se da teži od 10% do 100% mase svih zvezda u svojoj galaksiji. Nastala je u ranoj fazi rasta kojoj nikada pre nismo svedočili, što bi moglo objasniti kako su nastale neke od prvih supermasivnih crnih rupa u svemiru.
Nalazi potvrđuju ono što su do sada bile pretpostavke – da su supermasivne crne rupe postojale znatno ranije nego što je dosad bilo potvrđeno. Naučnici veruju da je svemir nastao pre 13,7 milijardi godina, a procenjena starost crne rupe je 13,2 milijarde godina. Novopronađena u galaksiji nazvanoj UHZ1, 10 je puta veća od one u našem Mlečnom putu, čiji je prečnik 23,5 miliona kilometara. Sky News piše da astronomi veruju da bi ovo otkriće moglo pomoći u rešavanju mnogih misterija svemira.
Crne rupe su područja u svemiru gde je ogromna količina mase upakovana u malenu zapreminu. To stvara gravitacionu silu toliko jaku da, čak, ni svetlost ne može pobeći. „Ovo otkriće važno je za razumevanje kako neke supermasivne crne rupe mogu doseći kolosalne mase ubrzo nakon Velikog praska”, saopštili su iz Nacionalne aeronautičke i svemirske agencije.„Nastaju li neposredno od kolapsa masivnih oblaka gasaa, stvarajući crne rupe teške između oko 10.000 i 100.000 Sunaca? Ili dolaze od eksplozija prvih zvizda koje stvaraju crne rupe teške samo između 10 i 100 Sunaca?” zapitali su se astronomi.
„Postoje fizička ograničenja koliko brzo crne rupe mogu rasti nakon što se formiraju, ali one rođene masivnije imaju prednost. To je poput sadnje mladice kojoj je potrebno manje vremena da izraste u stablo pune veličine nego da ste započeli samo sa semenom”, objasnio je razlike između crnih rupa Endi Gulding, koautor naučnog članka u časopisu Nature Astronomy.
(Ilustracija X/NASA)
(Indeks)
