Током различитих геолошких ера огромне копнене масе су заувек ишчезле под водом. Како су нестали Арголанд, Велика Адрија и Зеландија?
Изгубљени континенти су фасцинантан концепт, укорењен у митологији, књижевности и псеудонаучним теоријама, више него у геологији или конвенционалној науци. Али далеко од тога да они нису постојали. Први пут концепт се спомиње у Платоновим дијалозима „Тимеј” и „Kритија”. Моћно острво или континент који се налазио иза Херкулових стубова – данас место познато као Гибралтарски мореуз – потонуо је у океан за један дан. Атлантида је инспирисала безброј претпоставки и истраживања, иако је већина научника сматра фикцијом коју је Платон смислио да илуструје своје политичке теорије.
Недавно је група геолога са Универзитета Утрехт у Холандији објавила фасцинантно откриће: локацију изгубљеног континента Арголанд. То је, заправо, био огроман део копна који се пре 155 милиона година одвојио од Западне Аустралије, а са њим је чинио део древног суперконтинента Гондвана.
Сличан пример је Лемурија, хипотетички „изгубљени континент”, за који су у 19. веку неки научници веровали да постоји у Индијском или Тихом океану, да би објаснили географску дистрибуцију одређених врста. Идеја о Лемурији и Атлантиди је навелико дискредитована у научној заједници. Међутим, постоје и изгубљени континенти који су стварно постојали током различитих геолошких ера.
Недавно је група геолога са Универзитета Утрехт у Холандији објавила фасцинантно откриће: локацију изгубљеног континента Арголанд. То је, заправо, био огроман део копна који се пре 155 милиона година одвојио од Западне Аустралије, а са њим је чинио део древног суперконтинента Гондвана. Гондвана је била копнена маса која је обухватала не само Аустралију, већ и Јужну Америку, Африку, Индију и Антарктик. Доказ о одвајању је откривен у фосилима, планинским ланцима и стеновитим формацијама, местима где често леже скривени трагови континенталних подела.
Ово узбудљиво откриће баца ново светло на историју Земље и еволуцију континената, пружајући потпунију перспективу о томе како су се формирали и удаљавали током милиона година. И то није једини пример. Током 2019. научници са Универзитета у Утрехту и Ослу извршили су импресивну реконструкцију историје Велике Адрије. Иако је велики део овог древног континента потопљен под водама Средоземног мора, откривени су остаци у форми кречњака и других стенских формација. Овај доказ се протеже од Шпаније до Ирана.
На врхунцу, Зеландија је имала површину од око 4.900.000 квадратних километара, што је чини већом од Гренланда или Индије данас, чак и од половине Аустралије. Имала је дугуљаст и узан облик, који се протезао од Нове Kаледоније на северу до иза субантарктичких острва Новог Зеланда.
Велика Адрија се појавила као посебно копно након отцепљења од Гондване пре отприлике 240 милиона година. Kопнена маса је започела своје кретање ка северу пре око 140 милиона година, а њена величина је упоредива с модерним Гренландом. Пре 100 до 120 милиона година Велика Адрија се сударила са регионом који данас познајемо као Европа. Овај утицај је проузроковао његову фрагментацију и делимично потонуће испод европског континента. Оно што је остало изнад, данас познајемо као планинске појасеве Апенина, неке области Алпа, Балкана, Грчке и Турске.
Kонтинент Зеландија је још један сличан пример. То је копнена маса потопљена након што се одвојила од Азије пре отприлике 60-85 милиона година, односно након што се аустралијско-зеландски континент отцепио од Антарктика пре отприлике 130-185 милиона година. Око 90% овог континента је на крају потонуло у Тихи океан пре око 23 милиона година. На својем врхунцу, Зеландија је имала површину од око 4.900.000 квадратних километара, што је чини већом од Гренланда или Индије данас, чак и од половине Аустралије. Имала је дугуљаст и узан облик, који се протезао од Нове Kаледоније на северу до иза субантарктичких острва Новог Зеланда на југу. Тренутно је већи део Зеландије под водом, при чему је Нови Зеланд њен део који се налази изнад мора.
(Илустрација Shutterstock)
(Национална географија)
