Ову инвестицију у план приоритетних послова владе за 2018. годину ставио је Савет за иновационо предузетништво и информационе технологије у децембру 2017, па је готово немогуће да министар Шарчевић, као члан тог тела, није обавештен о планирању скорог почетка градње новог факултетског здања. У документу је наведено и да ће се будући дом ИТ инжењера на Новом Београду простирати на 12.000 метара квадратних, а не на 11.000, како је министар најавио, и да ће одговарати највишим стандардима градње.
Приликом недавне најаве да ће држава сигурно изградити ново здање за школовање програмера на Новом Београду, без обзира на то да ли ће Електротехнички факултет (ЕТФ) пристати да то буде његово бочно академско крило, Младен Шарчевић, министар просвете, није могао да прецизира када ће градња почети. Само је изричито нагласио да ће установа нићи и ако се не смире страсти оног дела људи са ЕТФ-а који од новембра прошле године дижу глас против функционисања факултета у два здања, упркос деценијском грцању најпрестижније високошколске установе због недостатка простора.
Документ о приоритетним активностима Владе Србије на развоју информационих технологија (ИТ) у 2018. години открива и оно о чему министар Шарчевић „није обавештен”. У овим списима, које смо добили из кабинета премијерке Ане Брнабић, изричито је наведено да је почетак градње „нове зграде за школовање ИТ инжењера” планиран у текућој години, наравно – уз неопходно прибављање све потребне документације.
Ову инвестицију у план приоритетних послова владе за 2018. годину ставио је Савет за иновационо предузетништво и информационе технологије у децембру 2017, па је готово немогуће да министар Шарчевић, као члан тог тела, није обавештен о планирању скорог почетка градње новог факултетског здања. У документу је наведено и да ће се будући дом ИТ инжењера на Новом Београду простирати на 12.000 метара квадратних, а не на 11.000, како је министар најавио, и да ће одговарати највишим стандардима градње. Пројектовани буџет биће обезбеђен из кредита Европске инвестиционе банке и износиће шест милиона евра. Тела у влади одговорна за спровођење овог пројекта су Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Кабинет министра без портфеља задуженог за иновације и Канцеларија за управљање јавним улагањима.
Бранко Ковачевић (Википедија)
Успутно помињање градње битне академске институције, уз изостављање чињенице да она само што није почела, још је интригантније ако се узму у обзир чињенице да садашњи в. д. декана ЕТФ-а Мило Томашевић тврди да не само што није обавештен о њој, него и да у Министарству просвете четири месеца, каже, игноришу његов захтев за разговор, између осталог, и о овој теми. Због расцепа који је у новембру прошле године избио на видело на ЕТФ-у, тадашњи декан професор Зоран Јовановић дао је оставку, јер је, како наводи, већина на факултету против увођења два департмана, што је био његов предлог.
Проф. др Бранко Ковачевић, председник Савета универзитета у Београду, истиче да му није јасно зашто министар Шарчевић то ново академско здање уопште повезује са ЕТФ-ом „када ни он ни премијерка Ана Брнабић никада ногом нису крочили на тај факултет, нити су обавестили водеће људе на њему о могућој градњи нове зграде”.
– Идеја није уопште лоша, али ЕТФ-у нико није понудио да добије ту зграду на Новом Београду. Логично је да представници државе, која је власник факултета, о томе разговарају директно са нама који чинимо ЕТФ, а не да сазнајемо шта се догађа из новина или од посредника, као што је Иницијатива дигитална Србија. То нам делује као рашомонијада, непрофесионално. Министар Шарчевић комуницира са ЕТФ-ом обраћајући му се преко медија, тако да не знам шта он прича, нити ко стоји иза њега. Нека праве шта год желе, само не знам ко ће школовати децу на том новом факултету, нити коју децу. Требало би да имају квалификоване наставнике и добре студенте. Школу чине људи, а не зграде и опрема – наглашава овај редовни професор и некадашњи декан ЕТФ-а.
Проф. др Бранко Ковачевић подсећа да
прича око доделе додатног простора ЕТФ-у
датира још из 1969. године, када је било
планирано да овај факултет добије здање
од 100.000 метара квадратних на Новом
Београду, где се сада налази ТЦ „Меркатор”.
Он сматра да је много боља идеја о проширењу
овог факултета од данашње била заступљена
пре четири, пет година. Тада је ЕТФ-у била,
како каже, додељена зграда „Лола корпорације”
од 12.000 квадрата, која се налази стотинак метара дијагонално од садашњег здања у
Булевару краља Александра.– Једном нам је тај простор одлуком доделио премијер Ивица Дачић, а двапут премијер Александар Вучић. План, међутим, никад није реализован. На крају смо добили девети спрат у том здању од 450 квадрата, једну биоскопску салу без прозора и још једну салу за 70 студената, што није ни петина првобитно планираног – подсећа Ковачевић и додаје да ЕТФ сада има укупно 12.000 квадрата, док Машински факултет има више од 40.000, Технолошко-металуршки око 33.000, али да су у лошијој ситуацији Факултет организационих наука са око 5.000 квадрата и Математички факултет са 3.000 метара квадратних.
Он истиче да је ЕТФ, уз Математичку гимназију у Београду, најзначајнија просветна институција у историји ове земље и да школује програмере за које има места где год покажу прстом на земаљској кугли.
– Ако они нису потребни овој држави, свет их једва чека, ионако хиљаде њих раде у најпрестижнијим фирмама на планети. Тамо или знаш, или не знаш посао, нема запошљавања по буразерској линији. Један од главних криваца за целу ову причу је Зоран Јовановић, бивши декан ЕТФ-а. Дао је оставку да не би био смењен. Држава је изабрала погрешног заступника ЕТФ-а. И министру Шарчевићу и Ани Брнабић отворена су врата нашег факултета – наглашава Ковачевић, који је и бивши ректор Универзитета у Београду.
(Драгана Јокић-Стаменковић, Политика)
