Истраживачи са Института за нуклеарне науке „Винча” и хрватског института „Руђер Бошковић” дошли су до нових сазнања о складиштењу водоника што може имати индустријску примену.
Истраживачки тим у коме су научници са Института за нуклеарне науке „Винча” и Института „Руђер Бошковић” из Загреба, а коме су се придружиле и њихове колеге из EMPA института у Швајцарској, развили су метод за складиштење водоника.
Водоник се већ дуже време разматра, а почиење и да се примењује као еколошки прихватљив носач енергије који треба да замени фосилна горива. Истраживачки тим је испитивао како водоник у чврстом стању може да се складишти помоћу амонијум борана и његових деривата. Механичко млевење у млину са куглама еколошки је прихватљива и индустријски широко применљива метода за складиштење водоника. Међутим, до сада је време које је потребно за синтезу одређивано арбитарно.
Истраживачи из Србије и Хрватске су сада развијањем нове методе први пут добили увид шта се тачно дешава у синтетичким процесима у млину са куглама, а одређено је и колико је времена потребно за реакцију. Самим тим синтеза материјала за складиштење водоника је сада бржа и ефикаснија, а информација о потребном времену омогућава рационализацију потрошње енергије. Осим тога, истраживачи су детектовали међупродукте што пружа нове могућности за оптимизацију реакционих услова.
Јасмина Грбовић Новаковић (Википедија)
Процес механохемијске синтезе је временски веома захтеван, али због своје еколошке прихватљивости има широку примену у индустрији. Приликом поменутог истраживања синтетисан је и детаљно окарактерисан нови материјал који олакшава и побољшава складиштење водоника. Истраживања воде др Јасмина Грбовић Новаковић испред института „Винча” и др Никола Билишков испред института „Руђер Бошковић”, а објављена су у часопису
Chemistry – A European Journal.
Истраживања су део пројекта „Синтеза, процесирање и карактеризација наноструктурних материјала за примену у области енергије, механичког инжењерства, заштите животне средине и биомедицине” који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и пројекта „Нови материјали за похрану енергије” који финансира Хрватска заклада за знаност.
(Извор ЦПН)
