Једна од највећих прекретница у еволуцији живота, пре 385 милиона година, одиграла се захваљујући виду, а не ходу!
Управо то поручује ново истраживање на два универзитета, Нортвестерну и Клермонту. Животиње налик крокодилима најпре су опазиле лагане оброке на копну, а затим су развиле удове. То је закључак двојице научника, неурофизиолога Малколма Макајвера са Нортвестерна и еволуционог биолога и палеонтолога Ларса Шмитца са Клермонта,
Истовремено је орган
за вид променио положај:
уместо да буде са стране,
преместио се на врх главе.
Проучавајући прадавне остатке, уочили су да су очи утростручиле величину пре него што се догодио излазак на копно. Истовремено је орган за вид променио положај: уместо да буде са стране, преместио се на врх главе. Проширено видно поље потенцијално је временом поспешило развиће већих мозгова код раних копнених кичмењака, што им је омогућило да планирају своје делање.
Веће очи у води немају смисла, јер је вид у ограничен на оно што је животињи испред носа. Али у ваздуху представљају преимућство, поготово што омогућују боље опажање плена. Уједно су се упосриле покрете који су морали бити бржи када се лови у води.
На основу 59 узорака фосила из времена пре, за време и након преласка на копно дотични истраживачи су измерили орбите (очне шупљине) и дужину главе. Из тога су могли проценити величину очију и тела. Шта су открили?
Уочи изласка на копно очи су, у просеку, биле велике 13 милиметара, а након тога су достигле, чак 36, милиметара. За толику промену требало је да прохуји 12 милиона година.
